Živeo samo 24 godine: Jedan od najpopularnijih Jugoslovena u jeku slave poginuo u stravičnoj nesreći, na spomeniku uklesani potresni stihovi
Na njegovom grobu je bela mermerna jabuka presečena napola.
Prošlo je već 38 godina otkako je jugoslovensku muzičku scenu potresla velika tragedija. U teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila 1. oktobra 1986. u Jablanici, nastradali su Dražen Ričl, frontmen i jedan od osnovača grupe Crvena jabuka, i basista benda Aljoša Buha.
Aljoša je poginuo na licu mesta, a Dražen Ričl, frontmen grupe Crvena jabuka, koji je zadobio teške povrde, dve nedelje je bio u komi. Nije se probudio. Preminuo je 1. oktobra na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je u rodnom Sarajevu.
Na njegovom grobu je bela mermerna jabuka presečena napola. Baš kao njegov život, prekinut kada je imao samo 24 godine. Na spomeniku je uvek stajalo sveže cveće. Majka, Elvira Deak, često je obilazila njegovu večnu kuću. Sve do ovog juna, kada je preminula u 89. godini.
Elvira je živela s velikom tugom. Bez supruga Ferdinanda Ričla ostala je još dok je Dražen pohađao prvi razred gimnazije. Od tragedije u kojoj je izgubila sina nikad se nije oporavila.
A u tom trenutku Crvena jabuka bila je jedna od najpopularnijih grupa bivše Jugoslavije. Prvi album objavili su u martu 1986. i odmah dosegli zvezde, pre svega zahvaljujući hitovima "Bježi, kišo, s prozora" i "Dirlija", ali i zgodnim članovima benda za kojima su tinejdžerke "sekle vene", naročito za Ričlom.
Umesto na koncert - u smrt
Nekoliko meseci kasnije usledila je i prva turneja. Te noći krenuli su na prvi koncert. Deo grupe nikad nije stigao na odredište, u Mostar, gde ih je na rukometnom stadionu čekalo oko hiljadu i po ljudi. Nastup je trebalo da počne u 20 časova. Kasnio je... U jednom trenutku, sa razglasa se čulo saopštenje da se koncert odlaže. Bio je to trenutak koji je zauvek promenio ovdašnju pop scenu.
"Fića, golf i zastava 1500 (tristać) u popodnevnim satima krenuli su put Mostara. U fići su sedeli Zlaja Arslanagić, Dražen Ričl i Aljoša Buha. Odmah iza, u golfu su bili klavijaturista Dražen Žerić i Darko Jelčić, a u tristaću organizatori", piše CdM.
Negde na pola puta, u blizini Jablanice, Žera i Jelčić videli su ljude koji su se okupili oko mesta gde se dogodila saobraćajna nesreća. Pošto su žurili na koncert nisu se zaustavljali, a nisu imali ni vremena za pomaganje unesrećenima. Bili su uvereni da su kolege uspele da im odmaknu i nisu se previše brinuli.
Ali, kada su stigli u Mostar, tamo ih nisu čekale kolege iz fiće. Kako se približavalo vreme nastupa, sve više ih je hvatala nervoza. Pretpostavili su da su se prijatelji negde zaustavili ili im se probušila guma, pa zbog toga kasne, navodi dalje CdM.
Međutim, fića nikad nije stigao na odredište. U jednom oštrom zavoju kod Jablanice zaneo se na levu stranu puta i frontalno sudario sa kamionom. Automobil je bio smrskan.
Žera je nazvao hotel da proveri da li su prijatelji iz benda kojim slučajem otišli tamo umesto na stadion. Pošto su mu rekli da ih nisu videli, nazvao je policiju, u strahu da je uništeni automobil koji su videli na putu bio upravo fića. Najgori strahovi su se obistinili. Aljoša je poginuo na licu mesta, druga dvojica bila su teško povređena.
Lekari u Mostaru cele noći su se borili za njihove živote. Pred bolnicom su se okupili fanovi grupe. Pitali su kako mogu da pomognu, nudili da daju krv...
Ričl je zadobio teške povrede glave. Arslanagić je bolje prošao i već ujutro je bio van životne opasnosti. Dražen je idućeg jutra i dalje bio u teškom stanju, pa su lekari doneli odluku da ga što pre prebace helikopterom u Beograd na VMA. Dve nedelje su doktori davali sve od sebe, ali... Nije se probudio iz kome.
Ko je bio Dražen Ričl?
Dražen Ričl, poznat i kao Zijo ili Para, rođen je na Koševu u Sarajevu. Po završetku gimnazije upisao je studije novinarstva na Fakultetu političkoh nauka i završio dve godine. Ubrzo je počeo da svira u bendu "Ozbiljno pitanje" sa prijateljem Zlatkom Arslanagićem, s kojim je kasnije osnovao "Crvenu jabuku".
Neko vreme bio je voditelj na Radio Sarajevu u humorističkoj emisiji PRIMUS (Priče i muzike subotom). Postao je poznat i po komičnim ulogama u prvoj sezoni "Top liste nadrealista", 1984. godine, a smatra se i jednim od osnivača takozvanog "novog primitivizma".
Početkom septembra 1986, samo nekoliko dana pre nesreće, snimio je demo verzije pesama za "Za sve ove godine" drugi album grupe: "Nema više vremena", "Tugo, nesrećo", "Uzmi me kad hoćeš ti"...
Na nadgrobnom spomeniku u obliku presečene jabuke uklesan je stih iz pesme "Nek' te on ljubi kad ne mogu ja": "Prođe avgust, srećo moja, vrijeme da se rastane. Bilo je izgleda previše lijepo da nam tako ostane".
Njegova majka Elvira smogla je snage da o strašnoj tragediji koja ju je zadesila otvori dušu tek 1989. godine, za magazin "Ćao":
– Na sahrani mog Dražena bilo je 10.000 Sarajlija. Ja toga nisam ni bila svesna. Posle su mi to pričali, da se satima i satima odlazilo s groblja. Celu noć, na hiljade mladih, sedeli su i plakali pored humke mog Dražena. To je on zaslužio jer su ga svi zaista neizmerno voleli. Mogu vam samo reći: proleće ga donelo, jesen ga odnela. Kratak je bio vek njegov. Ali, mislim da je – za te svoje godine – postigao mnogo više nego što bi ko drugi za neki duži, dupli život. Život mu je bio stvarno sadržajan.
(Kurir.rs/ CdM/ Blic žena/ I.M.)
Kurir obišao Đanijevo rodno mesto:
PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA ANTONIOM KOŠTOM: Zahvalnost na podršci evropskom putu Srbije, tema bilo i otvaranje Klastera 3