Njena životna priča tužnija je nego u filmu "Sam u kući": Majka ju je zlostavljala i zbog toga je upala u depresiju, a evo kako danas izgleda
Američki film "Sam u kući" jedan je od apsolutnih božićnih klasika. Komedija iz 1990. godine scenariste i producenta Džona Hjuza, a u režiji Krisa Kolambusa je i dan-danas mnogima omiljeni božićni film.
U filmu "Sam u kući"Kevina Mekalistera izvanredno je odglumio preslatki plavi mališan, koji je tada imao deset godina, glumac Makoli Kalkin. Ali, sećate li se kultnog lika žene sa golubovima, u njujorškom parku? Emotivnog trenutka kada mali Kevin upoznaje staricu koja hrani golubove, a ona njemu ispriča svoju tužnu priču o tome kako živi sama i da se povukla od drugih otkako ju je napustio suprug?
Njena tužna sudbina u filmu dirnula je publiku, ali je još tužnije što životna priča glumice koja ju je odigrala, toliko teška da slama i najtvrđa srca. U pitanju je irska glumica Brenda Friker (79).
Brenda Friker koja je osvojila i Oskara 1990. u kategoriji najbolja sporedna uloga za film "My Left Foot" i ostvarila brojne uloge u filmovima i serijama, ipak je najpoznatija po maloj, ali značajnoj ulozi u filmu "Sam u kući".
Iako je postala uspešna filmska i pozorišna glumica, prvobitno je planirala da krene očevim stopama, kada je kao tinejdžerska htela da postane novinarka. Oprobala se u tom poslu, pa je tako jedno vreme radila kao pomoćnica urednika Irish Timesa.
Kada je imala 19 godina, savim "slučajno" je postala glumica, a njena karijera započela je malom ulogom u filmu "Of Human Bondage", baziranom na romanu V. Somerseta Maughama iz 1915. Takođe se pojavila u "Tolka Row" prvoj irskoj sapunici.
Trpela zlostavljanje od majke
Irska glumica je pre više od dve godine počela da piše memoare, a u razgovoru za Sunday Independent ispričala je kako je prolazila kroz period teške depresije.
Otkrila je da je trpela fizičko zlostavljanje od majke opisavši jezive detalje kako ju je najčešće udarala šakom u lice. Kako je tada rekla, njihov odnos bio je pun uspona i padova, a u jednom trenutku počela je i da se samopovređuje.
"Bol je bila tako nepodnošljiva, nisam mogla da izdržim ni sekundu više i morala sam nekako da je otpustim" objasnila je jednom prilikom svoj postupak.
Kada je krenula na terapije stvari su krenule malo na bolje, a pre tri godine u jednom intervju je priznala da se tokom praznika oseća posebno usamljena.
(Kurir.rs/Žena/I.M.)
Žrtva je žrtva, nema opravdanja za nasilnika:
SUTRA SE OTVARA 54,5 KM BRZE SAOBRAĆAJNICE KOJA SPAJA MAČVU I PODRINJE, ŠABAC I LOZNICU Predsednik Vučić: Bez velikih snova nema ni velikih dela