"Carskim rezom mi je spašen život, tada se rodio Uliks": Nakon rođenja sina, novine objavile da se Bekim Fehmiju ženi drugom ženom

Ljubav glumačkog para Branke Petrić i Bekima Fehmijua nešto je o čemu se godinama priča i nakon tragedije koja ih je razdvojila. Njihova ljubav trajala je sve do 2010. godine. Bekim je tada hicem iz pištolja oduzeo sebi život.

"Rođenje Uliksa sam čekala u najvećim bolovima. A istovremeno, Bekim bije bitku da dobije ulogu u filmu „Avanturista“ u Londonu. Dve bitke se vode. Carskim rezom mi je spasen život i tako je rođen Uliks. I onda će doći Bekim na nedelju dana da me obiđe. On u Veneciji počinje snimanje filma sa Kendis Bergen i časti ekipu šampanjcem zato što je dobio sina i zbog početka snimanja. Ja želim da mi sin odmah bude na svežem vazduhu i vodim ga u Novi Vinodolski. Uliks ima mesec i nešto. Mama i ja u istoj kući. Izlaze novine i slika kako se Bekim venčava sa Kendis Bergen. A naslov: „Bekim se venčao u Veneciji“. Komšinica kaže mami: „Muž vaše Branke se venčao.“ Mama donosi novine i pita: „Brano, šta je ovo?“ Kažem joj: „Mama, to je film, ne brini.“ govorila je Branka, piše Nedeljnik.

Ljubav duga 50 godina

Njihova ljubav i brak, koji će trajati pedeset godina, nije bila ljubav na prvi pogled. Godinama pre nego što su se zavoleli, putevi su im se višestruko preplitali.

Sretali su se na glumačkoj akademiji, a posebno na časovima plesa, u kojima se Bekim toliko isticao da ga je profesorka Sonja Dojčinović ubeđivala da pređe u baletane rečima: "Verujte, prevazišli biste Nurejeva“.

Najviše je plesao sa, "vitkom, dugonogom, tamnosmeđom“ Brankom, kako je opisuje. No, iako im je profesorka govorila kako su divan par, tada su još uvek bili samo kolege. Bekim je na studijama bio ćutljiv, marljiv, nenametljiv, a Branka mu je, kada ju je prvi put pitao da budu par, odgovorila "Suviše si mlad za mene“.

U jednom trenutku izgledalo je da između njih neće biti čak ni drugarstva – Bekim se jednom prilikom potukao sa Brankinim najboljim drugom Batom Stojkovićem, koji mu je opsovao "šiptarsku majku“. Branka ga tada, priseća se Bekim, nije ni pozdravila, pogledavši ga "krvnički“.

Bez obzira na ovu čarku, Bata i Bekim postali su veliki prijatelji, a njegovi odnosi sa Brankom su otoplili, posebno tokom Bekimovog vojnog roka, kada mu je Branka često pisala.

 Opisujući te godine prijateljevanja, Bekim naziva Branku "moj anđeo“ koji se brinuo o njemu, a ona njega "moj vitez“, džentlmen koji je branio i pratio kući. U poslednjem vojničkom pismu, Branka mu nudi filmsku ulogu i poziva kod njenih u Novi Vinodolski. Tu, na moru, posle večere u domu Petrića, rađa se ljubav između njih dvoje, koju je Bekim ovako opisao u svojim memoarima:

- Noć je topla i puna svitaca. Lahor donosi miris mora. Čuju se cvrčci i udaljeni zvuci harmonike. Zapalili smo cigarete. Čini mi se da sanjam divan san. Pod zvezdanim ljubičastim nebom našlo se dvoje mladih, čije su iskre međusobnih svesno ili nesvesno potiskivanih simpatija počele da varniče još od prvog viđenja… Ta topla noć u avgustu ‘doći će mi glave’.

(Kurir.rs/M.J)