Dok je većina u Srbiji skoro pomirljivo prihvatila činjenicu da dva najveća muzeja u zemlji ne rade, i da se njihovoj rekonstrukciji ne nazire kraj, britanski javni servis BBC pita se – u čemu je problem?

U tekstu objavljenom 27. avgusta na BBC-jevom sajtu Gaj de Loni istražuje zbog čega već godinama važna umetnička dela, ne samo iz srpskog već i iz opusa svetskih umetnika, sakupljaju prašinu.

De Loni se konkretno bavio primerima Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, pokušavajući da uvidi u čijem su interesu katanci koji godinama stoje na vrata pomenutih muzeja. Iako su radovi na rekonstrukciji MSU počeli na 2008. godine, i trebalo je da budu okončani kroz godinu dana, još uvek nismo dočekali njihov kraj.

“Krivim političke elite, jer uopšte nemaju interes da se bave umetnošću i kulturom”, kazala je za BBC direktorka MSU Branka Anđelković. “Čak i da imaju neki interes u tome, to im neće doneti političke poene ili glasove na izborima. Politika je muška igra – oni će uvek pre finansirati sport.”

Još alarmantnija je situacija sa Narodnim muzejem koji već celu deceniju provodi pod katancem, organizujući program samo u malom delu izložbenog prostora. U tom muzeju se, osim najvećih klasika srpske umetnosti, čuvaju i dela Pikasa, Matisa, Van Goga...

Istoričarka umetnosti prof Irina Subotić, nekadašnja kustoskinja Narodnog muzeja, smatra da je situacija veoma ozbiljna i složena.

“Postoji potreba za umetnošću. Kada god organizujemo neki događaj, ljudi su zainteresovani. Ali mi nemamo pravi galerijski prostor gde bismo mogli da organizujemo velike izložbe ili da dovodimo svetske postavke. Kada bi otvorili muzej bez svih potrebnih uslova, bili bismo izolovani, bez veza sa stranim zemljama. Ponovo bismo postali provincijski muzej, a Beograd ni Srbija to ne zaslužuju”, kaže prof Subotić.

Za razliku od pomenutih primera, de Loni uočava i nekoliko pozitivnih primera. Kao jedan od zanimljvijih navodi postojanje Ulične galerije, smeštene uz zidine u požaru nastradalog, znatno ranije zatvorenog, bisokopa “Kozara”. Radovi koji se izlažu u mestima nekada predviđenim za filmske plakate privlače veliki broj posetilaca.

Prema rečima Ive Cukić, jedne od osnivačica Ulične galerije, prošle godine organizovano je čak 17 izložbi od kojih su dve realizovane u saradnji sa MSU.

“Ove godine sarađujemo sa Narodnim muzejem, što je veoma važno, ali istovremeno i tužno. Kada su me pozvali iz muzeja, bila sam šokirana. Da li je Ulična galerija jedino mesto gde oni mogu da izlažu”, pitala se Cukić, otkriva u razgovoru za BBC.

Sudbina pomenutih velikih muzeja u Srbiji još uvek nije izvesna. Iako je sada već bivši ministar kulture Branislav Petković pre nekoliko meseci najavio otvaranje Narodnog muzeja na jesen, a otvaranje MSU tokom 2014, sasvim je izvesno da ćemo na potpuno uživanje u našim najvećim muzejima čekati još izvesno vreme.

Do tada stranci koji dolaze u Beograd obilaze najčešće Etnografski muzej, Muzej istorije Jugoslavije i Muzej primenjene umetnosti. Da potreba za izložbama, bilo da su one velike i internacionalne, ili sasvim “male” a originalne i dalje postoji. Brojne izložbe ovog leta privukle su na desetine hiljada posetilaca.