"Moram čak i šlic da mu zakopčavam" Bela knjiga Jovanke Broz otkriva njenu pravu stranu: Od 1973. njihov odnos nije bio isti, jednu stvar je krio od nje

U vreme kada je Josip Broz Tito bio na čelu Jugoslavije niko nije smeo ni da pomisli o privatnom životu maršala, kada se znalo da samo zbog jednog vica možete da zaglavite robiju. Odnos Tita i Jovanke bio je obavijen velom misterije i za vreme njihove vladavine, a u vremenu kada je postala udovica, tračevi i mitovi o njihovom odnosu nisu prestajali da se šire.

Poslednje godine Titovog života je Jovanka provela u izolaciji. Nije joj bilo dozvoljeno ni da ga poseti u bolnici. Advokat Toma Fila svojevremeno je govorio o tome da su Titu više puta pokušavali da podmetnu da potpiše papire za razvod braka, pa su to čak činili i dok je bio u bolnici, ali je on to svaki put odbio. Jovanka je sve znala i tumačila to kao njegovu ljubav i poštovanje prema njoj.

A kada je Tito umro, nastala je prava panika jer se nije znalo šta da se uradi sa Titovom udovicom koja je smatrana velikom političkom pretnjom. Portal Express.hr u nastavcima objavljuje godinama skrivan, ogroman dokument iz Predsedništva SFRJ, a koji se tiče Tita i Jovanke i prave prirode njihovog odnosa. "Bela knjiga Jovanke Broz"između ostalog govori i o tračevima koje je Jovanka širila o svom suprugu.

Uticaj Jovanke Broz na kadrovska rešenja u rezidencijama i njen postupak prema osoblju zaposlenom u rezidencijama dovodili su do toga da su neke službe bile gotovo redovno menjane, što se najneposrednije odražavalo na rad predsednika, kao i na njegovu zdravstvenu zaštitu i fizičko obezbeđenje.

Takvi postupci i neorganizovanost službi izazivali su uznemirenje i ljutnju kod Tita, pa je otuda dolazilo do njegovih primedbi na ponašanje i postupke Jovanke Broz, a neretko i otvorenih "prepirki" i sukoba sa njom. Jovanka Broz nije dozvoljavala da se predsedniku pruža potrebna zdravstvena zaštita, čak i u periodima kada mu je bilo ozbiljno narušeno opšte zdravstveno stanje (česta smena zdravstvenog osoblja, sumnjičenje pojedinaca da će ubiti Tita, nedozvoljavanje ulaska u prostorije u kojima je boravio i sl.).

Mirko Milutinović ukazuje da su, prema njegovim saznanjima, odnosi između Tita i Jovanke Broz do 1973. bili korektni. Ukazuje da je, imajući u vidu poznatu žustrost i nestrpljivost druga Tita, naročito u trenucima nagomilanih obaveza, Jovanka Broz delovala umirujuće i pomagala ljudima koji su radili oko predsednika u izvršavanju programa.

Uživala je i poverenje druga Tita i prelazila preko njegovih šala ili primedaba na njen račun. U punoj meri se angažovala u izvršavanju programa i obaveza u zemlji i inostranstvu, doprinosila stvaranju prijatne atmosfere prilikom raznih priredbi i nastojala da se programi čine raznovrsnim i zanimljivijim. Isto tako, doprinela je i podizanju standarda opreme i inventara u rezidencijama, kao i poboljšanju kvaliteta menija i kulturno-umetničkog programa.

Međutim, u tom pogledu se počelo i preterivati, naročito u nastojanjima da se koriste i neka nova saznanja iz drugih zemalja. Jovanka Broz je, od izražavanja poštovanja prema ličnosti predsednika i posvećivanja pune pažnje u toku prve dve dekade braka, počela da izražava i određene skepse prema drugu Titu u vreme pogoršavanja odnosa, počev od toga da se on ne slaže sa mnogim stvarima koje rade njegovi najbliži saradnici, da o tome njoj govori i da nema više snage da se bori.

Situacija se od 1973. godine izmenila i Tito je bez Jovanke primao članove svoje porodice, uključujući unuke i praunuke u Beli dvor i zadržavao ih na ručku, uoči ili na sam dan rođendana.

Aleksandar Šokorac iznosi da se Jovanka Broz, pored svakodnevnog upozoravanja lekara da se zdravstveno stanje Tita pogoršava i da mu treba obezbediti pojačanu lekarsku negu i smanjiti programe aktivnosti, tome protivila, posebno stvaranju adekvatne lekarske ekipe i to, pre svega, od vojnih lekara. Kada je kasnije, na insistiranje državnog i partijskog rukovodstva, lekarska ekipa formirana, Jovanka Broz je stalno izražavala sumnju u njihov kvalitet.

Tito je u pojedinim periodima bio bez kuvara, jer je Jovanka Broz odbacivala sve predložene kandidate za ovaj posao, pa su hranu za Tita pripremali dežurni lekari i medicinski tehničari, ili je donošena iz "Metropola" ili "Kluba poslanika". Predsednik je, takođe, nekoliko puta ostao i bez ostalog kućnog osoblja u Beogradu i na Brionima, jer je osoblje iz tih rezidencija, takoreći, "preko noći", bilo otpušteno po naređenju Jovanke Broz. Naglašava da je u ovakvim slučajevima reagovao i upozoravao Jovanku Broz na, zakonsku i ljudsku, neodrživost ovakvih postupaka, kao i na posledice na ugled rezidencija (traženje zaposlenja za otpuštene radnike iz rezidencija i njihovo ljudsko raspoloženje).

"I šlic moram da mu zakopčavam"

Mišković takođe iznosi da je Jovanka Broz nastojala da sebe prikaže kao mučenika u rezidenciji i kao ličnost koja na svojim leđima nosi teret državnih poslova, kojoj treba sve referisati da bi mogla da "pomaže" Titu u vođenju državne politike. To je nastojala da iskaže prema svima, pa je tako jednom prilikom generalu Valteru (za vreme posete Indiji) otprilike rekla: "Ja sam ta koja sve vodim, šta on više može, on je star, ja mu moram čak i šlic zakopčavati...".

Ivan Mišković takođe iznosi da mu je Tito u više navrata govorio da je Jovanka Broz agresivna, egoistična, gruba – "da je trebalo da bude predradnik u rudnicima dijamanata u Južnoj Africi, gde se bičem šibaju kopači..." i da je Tito preko njega davao novac svojoj unučadi i molio ga da vodi računa da to ona ne sazna.

(Kurir.rs/ Express.hr/ Blic žena)

Video: "Imala sam 14 godina kad mi je vidovnjak rekao da ću biti poznata kao Tito"