Građani Srbije očigledno idu praznih džepova i u kafićima najčešće popiju kafu ili sok. U restorane se porodično retko ide, pa mnogi to učine jednom do dva puta u toku cele godine

Na Balkanu decenijama važe određene predrasude kada je reč o odlascima u kafanu i trošenju novca. Srbe i Bosance „bio“ je glas da ne žale novac na provod i izlazak, međutim statistika nam govori sasvim drugu priču.

Građani Srbije, na primer, očigledno idu praznih džepova i u kafićima najčešće popiju kafu ili sok. U restorane se porodično retko ide, pa mnogi to učine jednom do dva puta u toku cele godine.

"U Srbiji se po stanovniku godišnje u restoranima i hotelima potroši 37 evra po stanovniku, a to je u zbiru 265 miliona evra godišnje. Upravo toliko građani ostave na hranu i piće u ugostiteljskim objektima", kaže za ekonomista Miroslav Zdravković.

To znači da su do kraja avgusta ove godine građani Srbije ostavili oko 176 miliona evra u kafanama, odnosno 22 miliona evra svakog meseca.

"Poređenja radi, prema poslednjim dostupnim podacima iz 2011. godine, Hrvati godišnje u restoranima i hotelima potroše 375 miliona evra godišnje ili 87,4 evra po stanovniku, dok Slovenci daleko više – ravno 577 miliona evra ili 281 evro po stanovniku", navodi Zdravković.

Lošije od Srba, po pitanju troškarenja, stoje građani Bosne i Hercegovine (BiH) koji na raspolaganju imaju svega 27,2 evra za kafanu. Za razliku od njih, Crnogorci mogu da izdvoje 45,9 evra za trošak u restoranu.