Stvarao sam s idejom da se fokusiram na muzičko nasleđe Konstantinovog grada i njegov uticaj na razvoj naše kulture

U okviru obeležavanja Milanskog edikta, u subotu će na letnjoj pozornici Niške tvrđave nastupiti Slobodan Trkulja, svetski poznati multiinstrumentalista i pevač.

On će u pratnji svog ansambla Balkanopolis izvesti delo „Muzika Konstantinovog grada“, a njegov specijalni gost biće rok gitarista Dejvid Rouds iz čuvenog benda Pitera Gebrijela.

- „Muzika Konstantinovog grada“ je moderno delo zasnovano na kulturnom nasleđu Vizantije i elektro-simfo-rok zvuku Balkanopolisa. Muzika koju su hiljadama godina oblikovale melodije naroda istočnih hrišćana i bliskoistočnih tradicija dobila je svoj futuristički oblik. Izabrao sam zvučne boje koje mi odgovaraju i dao sebi apsolutnu slobodu da po svom umetničkom senzibilitetu stvaram emotivne predele. Muziku sam komponovao po zamišljenim scenama iz živopisne istorije grada, kao da sam radio muziku za film. Generalno, volim takav pristup muzici jer je zvuk vrlo sugestivan, pokreće maštu slušaoca i mnogo jasnije stvaram muziku kad sam inspirisan slikama.

Koliko je inspirativno stvarati muziku u čast Milanskog edikta?
- Drago mi je što je država dala šansu novim generacijama. Mene već godinama privlači muzika istočnog hrišćanstva, ta sloboda i lepota sviranja, vizantijsko pojanje, razni instrumenti koje koristimo mi, ali i neki narodi na Orijentu. Stvarao sam s idejom da se fokusiram na muzičko nasleđe Konstantinovog grada kao najšire kulturno nasleđe Rimskog carstva i na njegov uticaj na našu kulturu i razvoj hrišćanstva kod nas.

Ovaj jedinstveni muzički performans izvešće se na više od 50 instrumenata.
- Pored rok gitare, gajdi, frula, gudačkog orkestra, lire, tambura, kavala i klavijatura, na sceni će biti i drevni kanonaki, koji svira Atanasios Kulentijanos iz Grčke. Kanonaki je žičani instrument iz porodice harfi, koji se svira položen u krilu, s posebnim naprscima i ima više od 90 žica. Ovaj instrument se u Bibliji spominje kao psaltir, a čuveni matematičar Pitagora dao mu je novije ime. Sigurno jedan od najdivnijih zvukova koji će se čuti sa scene jeste zvuk jermenskog duduka, drevnog instrumenta s planine Ararat kojim je, po predanju, Noe pozivao na Nojevu barku.

Planirate li da se delo čuje i vidi i van granica naše zemlje?
- Mislim da bi bilo vrlo značajno da se to organizuje. Treba iskoristiti ovaj jubilej za svetsku promociju naše kulture i tradicije koja je, kao i renesansa zapadne kulture, proistekla iz duhovnog i kulturnog razvoja istočnog hrišćanskog carstva. Kulturno nasleđe Srbije je u tom smislu vrlo značajno u svetskim okvirima i treba ga što bolje ispromovisati.

Kostimi su u drugom planu

Hoćete li i u vizuelnom smislu odgovarati epohi koju slavite?
- Voleo bih da se naš nastup prvenstveno zapamti po odličnoj muzici i da to bude glavni fokus i publike i medija. Meni su kostimi uvek u drugom planu, ali će, u svakom slučaju, i vizuelni aspekt našeg nastupa biti vrlo zanimljiv jer će ga pratiti hologramske projekcije koje priprema mladi umetnik Goran Balaban.