Na uglu ulica Andre Nikolića i Petra Čajkovskog, u parku, na takozvanoj Maloj zvezdi, posle 55 godina od smrti, jednoj od najistaknutijih žena naše istorije, akademiku, piscu, prevodiocu i tumaču književnosti biće podignut spomenik

Isidora Sekulić, posle 55 godina od smrti, dobiće spomenik u svom gradu. Nagrađena skulptura Zdravka Joksimovića čuvenu književnicu predstavlja kao duboko misaono biće. Izložba radova sa konkursa od četvrtka u MIJ.

U jednoj od „Molitivi u Topčiderskoj crkvi“ Isidora Sekulić (1877-1958) je zabeležila: „Bože Gospode, reci mi u ovu siromašnu večer moju: kada ne mogu da ti blagodarim jer ne mogu da cenim ništa od onoga što sam stekla i postala, reci da li je istina da sam kao kamen teška da se izdižem, i kao kamen teška da naglo padam.“ U kamenu ili bronzi, najumnija među Srpkinjama, uzdići će se do proleća na svom Topčiderskom brdu.

Na uglu ulica Andre Nikolića i Petra Čajkovskog, u parku, na takozvanoj Maloj zvezdi, posle 55 godina od smrti, jednoj od najistaknutijih žena naše istorije, akademiku, piscu, prevodiocu i tumaču književnosti biće podignut spomenik. U Muzeju istorije Jugoslavije u četvrtak će biti otvorena izložba idejnih rešenja i saopšten pobednik konkursa, koji su raspisali Fond „Isidora Sekulić“ i Gradska opština Savski venac.

"Pred ostvarenjem smo amaneta divne i duboke Isidori Sekulić, koja je toliko puta bila prećutana i šikanirana u ovoj kulturi i sredini", kaže književnik Ratko Adamović, predsednik Fonda sa njenim imenom pri opštini Savski venac, kojoj je književnica zaveštala autorska prava i sve što je ostalo posle njene smrti.

"Drago mi je da su Fond „Isidora Sekulić“, kao nosilac njenog testamenta i ova generacija čelnika Savskog venca, smogli snage da konačno, pored ugledne nagrade sa njenim imenom, ostvare za današnje uslove gotovo nezamislivu ideju, da dobije i spomenik u svom gradu, koji je toliko volela. Vratićemo Isidoru na njene topčiderske staze".

Kako nam Adamović kaže, obezbeđeni su novac i lokacija, a Isidora će se već sa prvim lepim danima dogodine ponovo naći u okruženju u kom je provela veći deo života. U žiriju koji je odlučivao koje od šest ostvarenja pristiglih na konkurs najbolje oslikava njen lik i duh bili su: Jerko Denegri (predsednik), Gabrijel Glid, Miško Pavlović, Ratko Adamović, Jovan Jovanović, Laura Barna, Jelica Ilić Bukilica i Dragica Velimirović. Izdvojila su se tri rada, kako je to potvrdio vajar i član žirija Gabrijel Glid. Nagrađene su skulpture Zdravka Joksimovića, Dragoljuba Dimitrijevića i Dragane Ilić. Njima će pripasti po 200.000 dinara. Prema Glidovim rečima možda bi odziv vajara na ovaj konkurs bio i veći da on nije bio raspisan u formi tendera, pa su umetnici uz radove morali da prilažu i obimnu dokumentaciju.

U finalnom ishodu glasanja, svojim idejnim i estetskim kvalitetima izdvojen je Joksimovićev rad kao prvonagrađeni, jer u potpunosti odražava ovu srpsku književnicu kao duboko misaono biće.