Ćirilov: Sjajnu Marinu Abramović nisam uspeo da dovedem na festival!

Iako radi već 47. selekciju za Bitef, Jovan Ćirilov se prihvatio posla kao da mu je prvi u karijeri. On s istim žarom gleda predstave, putuje po svetu i samo najbolje komade dovodi u Beograd. Veliki festival večeras će u Pozorištu na Terazijama biti otvoren izvođenjem nemačkog komada „Before Your Very Eyes“. U razgovoru za Kurir koji smo vodili u Aranđelovcu, u hotelu „Izvor“, teatrolog priča o pozorišnom životu u Srbiji, bivšim ljubavima, homoseksualcima i desničarima.

Zašto se u ovogodišnjoj selekciji akcenat bacili na predstave iz regiona?
- U regionu postoji nekoliko dobrih predstava koje su nam bile interesantne. Anja Suša i ja smo se u odabiru vodili isključivo kvalitetom. Svih 12 predstava je odlično i koju god da odaberete, one imaju svoj stanoviti nivo. To ne znači da će vam se svaka dopasti.

U selekciji imate i dve predstave o Zoranu Đinđiću.
- Cenim hrabrost Olivera Frljića i Zlatka Pakovića da se uhvate ukoštac s aktuelnom temom. Pomalo se zaboravlja da je i prva predstava u savremenoj civilizaciji bila o ratu između Persijanaca i Grka. Nisam se nikad plašio da povučem poteze koji neće biti odmah shvaćeni.

Koliko je potrebno sredstava da država izdvoji za jedan ovakav festival?
- Ne umem da vam odgovorim na ovo pitanje, niti da kažem sumu. Za mene je novac jedna čista apstrakcija, a mogućnost da dobijemo neku predstavu prepuštam boljim račundžijama od mene. Uvek imamo osećaj da bi bilo lakše da smo dobili nešto više sredstava. Mi smo uspeli da osmislimo formu „manje je više“ i da uzmemo manje predstava nego obično.

Da li ste želeli neku predstavu da dovedete u Beograd a da u tome niste uspeli zbog novca?
- Nije ovde bio u pitanju novac. Predstava „Život je smrt“ Marine Abramović nije u Beogradu iz više razloga. U drugoj polovini septembra glavni glumac Vilem Defo je veoma zauzet. Marina je želela da dođe jer nije imala nijednu predstavu na Bitefu. Ceni festival, kao i Vilem, koji je jedan od retkih holivudskih glumaca kojeg možemo videti u avangardnim projektima.

Objavili ste knjigu „Majke poznatih“. Zašto su vam one bile inspiracija, a ne očevi?
- Knjiga je nastala kao zbirka mojih članaka za jedan ženski magazin koji više ne postoji. Bilo je logično da pišem o majkama. One su mnogo više od očeva uticale na poznate, ne samo na umetnike nego i političare.

Kako je vaša majka Jelica uticala na vas?
- Moja mama je bila veoma širokih shvatanja. Nikad se nije mešala u moje izbore. Nije ni imala pravo. Izašla je iz braka s mojim ocem za vreme okupacije, kad sam imao samo 13 godina, jer se nije s njim slagala. Za razliku od moje bake iz Vršca, ona se nije ubila. Baba nije mogla da živi s mojim dedom, a njena majka joj je zabranila da se razvede. Baka je videla izlaz samo u samoubistvu, a moja mama u razvodu. Jako sam joj zahvalan zbog takve odluke. Posle se udala za jednog lekara, a otac za intelektualku koja me je naučila da govorim latinski i francuski jezik. Odlično sam se sa svima slagao. Bio sam umiljato jagnje koje se s četiri ovce sisa.

Imate iza sebe brak s drugaricom iz gimnazije Majom Marković. Da li je tačno da ste je ostavili jer nije htela da imate dece?
- Nije istina. Moj deda iz Vršca je poludeo u kasnim godinama i nismo znali je li od sifilisa ili nečeg drugog. Njeni roditelji su se plašili da naše dete ne povuče neki loš gen. Mi smo tada i platili skupu kiretažu, koja je bila zabranjena. Bolje bi bilo da imam dete. Možda bi tada i naš brak opstao. Ne bih morao od mlađih prijatelja i kolega da pravim sinove i kćeri nego bih imao svoje.

Da li ste posle razvoda postali dobri prijatelji?
- Antropološki, ljudi nisu monogamni. Nevernosti ima i u Bibliji. Priča o Ani Karenjini se desila i u mom braku. Mi smo istovremeno pravili izlete. Rekla mi je jednog dana: „Jovane, ja bih da se razvedem.“ Ušla je u brak s kolegom s televizije. Nismo bili baš najbolji prijatelji, ali sam bio na ručku kod njih. Ostali smo u normalnim odnosima. Mnogo mi je bilo žao kad je umrla.

Složili ste se s Frojdom da su svi ljudi biseksualne prirode?
- I drugi psihoanalitičari su pisali o tome. Dovoljno je pročitati šta Jerotić govori o tome. Zavisi šta prevlada u čoveku. Neko se opredeli za heteroseksualno opredeljenje, a ima onih koji ostvare biseksualnost ili homoseksualnost. Lično ne bih mnogo pričao o svojoj seksualnosti. Mogu da kažem samo svoje stanovište da je život mnogo jednostavniji heteroseksualcima.

Da li je homoseksualnost danas postala moda?
- Neki su jedva dočekali da mogu otvoreno da pričaju o tome. Nije dobro ako bi neka javna ličnost igrala na tu notu samo iz pomodnosti.

Da li podržavate Paradu ponosa?
- Čestitam svima koji se za to bore. Mislim da je naša sredina dovoljno ozbiljna da može da se održi jedan takav skup. Ne treba biti veliki psihoanalitičar da bi se shvatilo da oni koji viču „ubij pedera“ ubijaju samo svoju homoseksualnu sklonost u sebi. Nekima sam i lično rekao na ulici da čitaju malo Frojda. Pravom muškarcu gejevi ne smetaju.

Da li ste imali problema na ulici zbog tih desničara?
- Niko nije hteo da me bije. Iako sam mnogo stariji, mislim da bih izašao kao pobednik da je došlo do fizičkog obračuna.