Borisav Bora Đorđević preminuo je u sredu, 4. septembra u 72. godini. Važio je za jednog od najboljih tekstopisaca, a grupa Riblja čorba za jednu od najuticajnijih u jugoslovenskoj muzici. Mnoge njegove kolege koje su godinama sa njim sarađivale i delile scenu ne mogu da se oporave od ovih tužnih vesti.
Među njima je i Nele Karajlić koji se prisetio druženja sa legendarnim kantautorom Borom Đorđevićem.
"On je na neki način bio pravi naš narodni pesnik, on je prava naša narodna muzika. Samo što je ta njegova muzika imala formu zapadne muzike. Za razliku od drugih narodnjaka ovde veštačkih, koji nemaju nikakve veze s našim narodom, samo imaju melos koji je došao sa istoka,Bora je bio neko koji je bio stihoklepac, koji je umeo maltene da govori u stihu i koji je mene uvek fascinirao kojom brzinom piše svoje pesme. Ja sam se stalno mučio da pišem i stalno sam merio svaku reč, da li treba ovako, da li treba onako, a on onako izbaci iz sebe tolikom brzinom da mene zapanji kako je vešt i duhovit praveći te rime i stihove" ispričao je Nele, piše Blic.
On se setio i kada su njih dvojica napravili pesmu od fudbalskoj reprezentaciji Jugoslavije 1998.godine koja je izazvala brojne polemike.
"Imali smo dve verzije. Jednu je on donio sa sobom, u studio, zvala se, “Ajde da ih razbijemo, da im kičmu slamijemo”,i kad smo završili to snimanje, te pesme, prvo je otpevao on, pa ja, pa bek vokali, pa onda dodatni, koliko te već treba, ja mu pitam, reko je li ti osecaš neku vrstu nelagode, nekako nije mi to, nisu oni zaslužili da, ti i ja pevamo o njima ovako afirmativno. Kaže, o meni jeste, kaže ja, kaže, nisam navikao da nekog hvalim u pesmama. I niti on, niti ja smo neki pisci ili pesnici ili muzičari koji su pravili nekome panegirik (posebna vrsta govora u nečiju pohvali, prim. aut), uvek smo nekog zaje**vali. I onda je neko od raje rekao ajmo da napišemo pesmu koja se zove “Je**te se fudbaleri”. I tog momenta je Boro, ali brzino munje, izbacio te čuvene stihove: “Je**te se, fudbaleri igrate ko penzioneri, koji li je vama, k***c, niste ni za Palilulac”. I mi smo plakali.., I naravno, ta pesma je na neki način bila usud našem fudbalu jer posle toga, više nismo mogli preći prvi krug. I ako odemo na neko prvenstvo ne možemo preći prvi krug (smeh)", setio se Nele.
On je dodao i da je shvati koliko su Bora i Riblja čorba bili važni u istoriji rok muzike, osetio prvi put baš u Velikoj Plani na našem poslednjem koncertu.
"Usred koncerta sam shvatio da treba da odsviramo nešto Borino i kažem momcima, ajmo ono: “Kada padne noć”… I kod prvih taktova publika je skočila tako, žestoko, i kada ide tekst: “Ja živim na slepom koloseku”, to su svi pevali sa tom nekom energijom da sam ja osetio ljubomoru i skontao što nisam svirao u Ribljoj čorbi, šta ću u Zabranjenom pušenju" ispričao je Karajlić.
BONUS VIDEO: