Za „Malog Budu“ sam podigao kilažu, a za „Jesen samuraja“ smršao. Nije mi bilo teško da to uradim, ja sam sportista

Uloga Malog Bude u istoimenom filmu Danila Bećkovića donela je Petru Strugaru priznanje Glumac večeri, koje na Filmskim susretima u Nišu dodeljuje publika.

Ono što ovu nagradu čini još značajnijom je što svi dobitnici konkurišu za titulu najpopularnijeg glumca festivala koji se bira u završnici manifestacije.

Koliko vam znači to što vas je niška publika izabrala za najboljeg već prve večeri?
- Navikao sam da u Nišu dobijam nagrade, ovde sam i osvojio prvo priznanje u karijeri, nagradu za najboljeg debitanta za ulogu Moše Marjanovića pre četiri godine. Zato se rado vraćam, publika je fantastična, žive za festival i mnogo mi znači to što sam odmah dobio nagradu od njih. Međutim, glumu ne shvatam kao takmičenje, od nagrada više priželjkujem dobre uloge.

A šta je za vas dobra uloga?
- Ne biram uloge da bi me po njima prepoznavali. Volim da igram ono što me ispunjava, što želim, što mi prija.... Ali je izbor sužen jer se tako malo odvaja za kulturu. Voleo bih da je to malo veća industrija, da se region uveže, pa da imamo više mogućnosti da svako radi ono što mu najviše prija.

Iza vas su dve uloge na filmu, šta je sledeće?
- To je film „Jesen samuraja“, kome se veoma radujem. Igram lik koji je potpuno drugačiji od prethodna dva, borca karatistu koji se zaljubljuje. To je jedna romantična komedija sa elementima sportskog filma. Film radi ista ekipa koja je radila „Malog Budu“, tekst je pisao Dimitrije Vojnov, divan je to scenario, koji baš nadahnjuje, ispunjava glumca jer postavlja pred njega zanimljive zadatke, a ja to volim.

Zadatak vam je bio i da se fizički transformišete za ulogu, da li vam je to bilo teško?
- Za „Malog Budu“dogovorili smo se da bi bilo dobro da podignem kilažu, a zbog predstojeće uloge sam smršao 18 kilograma. Nije mi bilo teško da to uradim, ja sam sportista, treninzi su mi prirodno stanje.

Sanjate li o velikim ulogama, recimo o Hamletu?
- Za Hamleta sam mlad, takva uloga se ne uzima olako, ali voleo bih da igram u pozorištu, to još nisam imao priliku, osim u dečjoj predstavi sa Nikitom Milivojevićem.

Pronašao se
BLISKI SU MI I BUDO I MOŠA

Iako priznaje da su dosadašnje filmske uloge dijametralno suprotne, Strugar kaže da su mu obe bliske:
- Mali Budo mi je bliži po mentalitetu, to je nešto što sam sretao češće jer sam iz Crne Gore. Mošin lik je bio bliži meni. Proces građenja uloga je isti kao što je i proces pravljenja filma, samo je zavisno od žanra proizvod drugačiji.