Oaza zelenila i starih fijakera
Varošica na dnu Panonskog mora!
Vojvođanska mala Firenca, udaljena 175 kilometara od prestonice Srbije, danas živi punim plućima. I to ne samo zahvaljujući 18.000 stabala tise, bođoša i platana. Sombor je pravi turistički doživljaj za sve one željne tople vojvođanske duše koja se spominje u tamburaškim pesmama. Ne ostavlja ravnodušnim ni ljubitelje prirode, ni pobornike gradske arhitekture, zaljubljenike u umetnost i urbanizam, a ni one kojima dobar zalogaj predstavlja vrhunsko uživanje. Ovaj zeleni grad krase 121 kilometar dugi drvoredi i četiri prelepa parka. Tu su i fijakeri, njih 19, koji predstavljaju pravu gradsku atrakciju.
Sombor pruža svakome pomalo. Ali taman dovoljno da, kada ga napustite, ponovo poželite svom silinom da se vratite. I ostanete. Zauvek.
Naš slikar Milan Konjović odslikao ga je rečima bolje nego bilo kakvim potezom na platnu.
- Ulice Sombora ne izbijaju jedna na drugu, svaka je za nekoliko koračaja pomerena, tako se, dok čovek hoda jednim pravcem, uvek otvara novi vidik. Kroz njega se čovek ne kreće pravolinijski, uvek mora obilaziti, prelaziti, zalaziti - rekao je on.I bio je u pravu.
Jer, sve ono što bi prosečan turista želeo da vidi u ovom gradu sugestivnog šarma iz 19. veka, obgrljeno je vencem koji predstavljaju četiri ulice kojima je centar grada uokviren.
Tu je i kraljevska palata Županija iz 1808. godine, koja ima 365 soba, baš koliko je i dana u godini. U unutrašnjosti se nalazi najveća slika u Srbiji - to je platno veličine četiri puta sedam metara. Ne treba zaboraviti i Karmelićansku crkvu, gde se nalaze orgulje, jedne od najvećih u Evropi.
A tu je i Gradska kuća, dragulj u urbanističkoj fizionomiji Sombora, koja je podignuta još davne 1718. godine, i Gradski muzej, smešten u zgradi koju je 1870. godine izgradio bogati trgovac Anton Fernbah, ali i mnoštvo ostalih kulturno-istorijskih zdanja, crkvi i manastira.
JAKA PORUKA PREDSEDNIKA VUČIĆA: Znate koja ptica se popne orlu, pa ga kljuca stalno?