Lekovita voda, parkovi, strujanje vazduha s obližnjeg Goča i Kopaonika i ovog leta privlače brojne turiste iz cele Srbije

Ono što su Karlove Vari za Čehe, to je Vrnjačka banja za Srbe.
Kažu da su čak i stari Rimljani znali za čari Vrnjačke banje i da su se lečili njenom vodom. Danas se koristi pet izvora, među kojima je najpoznatiji Topla voda u gradskom parku. Tu su i izvori Jezero, Snežnik, a voda s izvora Slatina je lekovita i najbolja za špricere, pa je zato Vrnjčani najviše i piju.

Stare vile, česme, ulice a posebno zamak kulture - nekadašnji letnjikovac generala Belimarkovića, vratiće svakog ko ovde dođe u neka davna vremena koja žive još samo u pričama starosedelaca.

Žirado šeširi

Već krajem tridesetih godina 19. veka tokom jula i avgusta orkestar Kraljeve garde svakodnevno je dva puta svirao u „Školjci” u gradskom parku. Banjom su se šetala gospoda sa žirado šeširima, kravatom i u cipelama s kamašnama, a dame u dugim, u struku utegnutim haljinama, s raznobojnim šeširićima i suncobranima. Kako su gospođe u šetnji dugim haljinama dizale prašinu, uprava banje je ljubazno molila da u takvim prilikama rukom podignu suknje i haljine iznad gležnja, što su gospoda oduševljeno pozdravljala. Međutim, banja je 1938. godine asfaltirana, pa se suknje od tada ne zadižu. Danas Promenadom šetaju neke nove, savremene i drugačije obučene dame.

Most ljubavi

Da nije tolikih katanaca, niko ne bi ni primetio most preko Vrnjačke reke kod čuvenog restorana „Švajcarijana”, na kojem se tokom dana zaustavi na hiljade gostiju i tu „zaključavaju” srca svojih ljubavi. Na katancu napišu svoje ime i ime izabranika, zakače ga na ogradu, zaključaju, a ključeve bace u reku. Da ih ljubav nikada ne napusti, ili da, ne daj bože, dečko ne ode u zagrljaj drugoj.

A sve je počelo ovako... Prema pričama starih, nekada davno voleli su se Relja i Nada i najčešće su se sastajali na Mostu ljubavi. Kad je buknuo Prvi svetski rat, Relja, koji je bio oficir kraljevske vojske, otišao je u boji nikada se više nije vratio. Ratni vihor ga je odneo u Grčku, i tamo se zagledao u crnpurastu Grkinju, a Nadu zaboravio. Ona ga je čekala i vremenom počela da oboleva i vene. Iako je njegova rodbina raskinula veridbu, ona se do poslednjeg trena nadala njegovom povratku. Vrnjačke devojke od tada, poučene gorkom Nadinom sudbinom, tajno, u gluvo doba noći, počele su da dolaze na most njenih uzdisaja i katancima „zaključavale” svoje ljubavi. Da ne prođu kao Nada...

Ugledni gosti

U Vrnjce su često umele da zalutaju i evropske skitnice, bogataši i umetnici. Na spisku najpoznatijih banjskih gostiju nalazi se i čuveni ruski pisac Maksim Gorki, koji je iz Beograda doputovao „Danskim kraljevskim vozom”, kako se nekad nazivao dnevni voz za Kraljevo. A iz Kraljeva čezama do Vrnjaca. Tu se, kako je pisala tadašnja štampa, baćuška Gorki zadržao više dana. Danskog kraljevskog voza više nema, a u banju danas dolaze neki drugi gosti. Najviše je onih koji bi da boljkama nađu leka, ali ima i onih koji se koji se ovde dobro zabave bežeći od gradske vreve i užarenog asfalta.