Roditelji, da li ste svesni na koje sve načine gojite svoju decu?

Deca su nam danas deblja nego ikad ranije.
Roditelji, koji i sami vode bitku s viškom kilograma, ne primećuju kad se problem gojaznosti javi kod mališana. Zato je veoma važno da ih još od malih nogu nauče da se zdravo hrane, jer ako problem ne primete na vreme, rizikuju da date kasnije ima velikih problema s težinom.


1. Nedostatak sna
Kad mala deca i deca predškolskog uzrasta spavaju manje od 10 sati, povećava se rizik od gojaznosti. Nedovoljno sna utiče na centar za regulaciju metabolizma, a popodnevno spavanje tu ne može da pomogne.

2. Šta jedu kad ih ne vidite
Verovatno kod kuće decu ne hranite čipsom i sličnim grickalicama, ali budite upućeni u to šta mališani jedu kad vam nisu na oku. Klinci koji većinu vremena provode u vrtiću ili školi moraju da jedu obroke obogaćene voćem i povrćem, što najčešće nije slučaj. Zato im spremajte užinu kod kuće ili dobro povedite računa o tome šta kupuju od džeparca koji im dajete.


3. Nalivanje sokovima
Roditelji često pitaju lekare kad deci mogu početi da daju sokove. Odgovor je sledeći - u isto vreme kad i čokoladu, dakle, što je kasnije moguće, u malim dozama i samo kao poslasticu! Naime, sokovi su puni kalorija i šećera i nisu ni približno zdravi kao voće, a svakodnevno konzumiranje ovih napitaka podstiče sve veću želju za slatkim pićima. Zato se držite sledećeg saveta - deci mlađoj od šest godina nemojte davati više od dva decilitra soka dnevno. Neka piju vodu.


4. Obroci u restoranima brze hrane
Roditelji uglavnom ne vole da vode decu u restorane brze hrane, ali ponekad pokleknu zbog nedostatka vremena za kuvanje. Treba znati da klinci, kad jedu brzu hranu, dnevno unesu oko 187 kalorija više nego inače. Znači, ako jedu tu hranu jednom nedeljno, za godinu dana dobiće više od jednog kilograma. Ako posete ovim restoranima ne možete da izbegnete, onda bar birajte neku zdraviju opciju s menija.


5. Preskakanje zajedničkih obroka
Bar jedan zajednički obrok dnevno povećava šanse da dete usvoji zdrave navike, jer mališani jedu mnogo zdravije kad su pod nadzorom roditelja.

6. Sedenje na kauču
Danas deca radije provode vreme ispred kompjutera ili televizora nego u obližnjem parku, što veoma utiče na gojaznost dece. To je izuzetno loše jer su dnevne fizičke aktivnosti veoma važne za njihov razvoj. Zato podstaknite mališana i zajednički pronađite način da bude što aktivniji.


7. Deca donose odluke
Kako bismo postigli da za večerom svi budu srećni, često idemo linijom manjeg otpora i svakom detetu služimo različito jelo ili im dajemo sendviče. Kako biste mališanu pomogli da shvati koja je hrana dobra za njega, neka vam pomaže prilikom pripreme obroka. Ako odbija da jede, sačekajte. Pre ili kasnije će ogladneti i pojesti svoju porciju, savetuju stručnjaci. I pobrinite se da shvati da vi određujete pravila!

8. Prevelike porcije
Roditelji često ne znaju koliki tačno treba da bude obrok za dete, pa teraju mališana da što više jede. Polovinu idealnog obroka treba da čini povrće, četvrtinu ugljeni hidrati i četvrtinu meso. Komad mesa ili ribe treba da bude veličine detetovog dlana, a porcija voća, povrća ili mleka veličine šake.

9. Isključite televizor
Sedenje pred ekranom direktno je povezano s nakupljanjem kilograma, a osim toga, programi za decu često obiluju reklamama za nezdravu hranu. Statistika kaže da skoro 83 odsto dece do sedam godina dva sata dnevno gleda TV, te da za to vreme najčešće i jedu.

Pošto im program okupira pažnju, oni ne osećaju sitost i skloni su prejedanju.

Zato im tokom obroka isključite televizor, čak i ako to znači da ćete morati da istrpite napad besa mališana, koji nije navikao na ovo pravilo.