Trikovi kojima se ljudi služe da drugom ne bi ustupili mesto u javnom prevozu

Zar je teško biti fin?
Putovati autobusom svakog dana od posla do kuće i obrnuto za mnoge je pravi pakao.

Vrućina, gužve i nedostatak mesta za sedenje čine da sam pomen na gradski prevoz postane mučan. A da ne pominjemo nevaspitanje mlađih, koje uopšte nije briga što stariji ljudi, trudnice i majke s decom stoje.

Da bi sprečili druge da sednu kraj njih ili, ne daj bože, da nekome ustali, oni se koriste raznim trikovima. Najčešće upućuju oštar pogled, koji jasno daje do znanja da je mesto koje su ugrabili njihovo i da im ne pada na pamet da ga ustupe, a veliki broj njih misli da nema potrebe da neko sedi pored njih ako u autobusu ima drugih praznih mesta.

U međugradskim autobusima neki se jednostavno ispruže preko dva sedišta i pretvaraju se da spavaju, ili stavljaju svoju jaknu na susedno sedište i kažu da je mesto zauzeto.

Oni koji su imali sreće da u gradskom prevozu ugrabe mesto, stavljaju slušalice na uši ili se čitajući knjigu pretvaraju da ne čuju ako ih neko zamoli da ustanu. Često se zabavljaju svojim mobilnom telefonom i potpuno ignorišu sve oko sebe.

Šta reći za ove svakodnevne situacije? Zar je zaista tako teško biti kulturan i mesto ustupiti onome kome je potrebnije?