Film, u kome Aflek i glumi i režira, zasnovan je na ulozi Centralne obaveštajne agencije CIA u izvlačenju šestoro američkih diplomata iz Irana 1979. uz izgovor da snimaju film

TORONTO - S obzirom na trenutne diplomtske tenzije oko Irana, špijunski triler "Argo", iako se radnja u njemu događa pre više od 30 godina, nije mogao biti aktuelniji, kaže glumac i reditelj Ben Aflek.

Film, u kome Aflek i glumi i režira, zasnovan je na ulozi Centralne obaveštajne agencije CIA u izvlačenju šestoro američkih diplomata iz Irana 1979. uz izgovor da snimaju film.

"Argo" je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Torontu proteklog vikenda uz buran aplauz i ovacije i već ga smatraju favoritom za Oskara.

Snimljen u stilu 1970-ih, film prikazuje kako su diplomate pobegle iz američke ambasade u Teheranu na vrhuncu islamske revolucije i kako su se krili u rezidenciji kanadskog ambasadora.

Prebacujući se između Teherana i Vašingtona, film zasnovan na memoarima bivšeg CIA specijalca Tonija Mendeza - "The Master of Disguise" (Majstor prevare), detaljno opisuje kako je osmislio plan bekstva prema kome su se diplomate predstavljale kao kanadska filmska ekipa.

Više od 30 godina od krize Aflek, koji igra Mendeza, kaže da se malo toga promenilo u odnosima između Istoka i Zapada.

Istog dana kada je film prikazan u Torontu (u petak), Kanada je suspendovala diplomatske odnose sa Iranom, zatvorila svoju ambasadu u zemlji i nuklearni program Irana nazvala najvećom pretnjom globalnoj bezbednosti.

SAD nemaju ambasadu u Iranu od krize sa taocima 1979-81. kada su 52 Amerikanca bila zarobljena 444 dana.

"Iako je film star 30 godina i dalje je veoma relevantan", rekao je Aflek novinarima u Torontu. "I u smislu da je o nenamernim posledicama revolucije i u smislu da se i danas bavimo istim pitanjima kao i tada".

Aflek je takođe foks filma sa društvenih nereda prebacio na širi, regionalni konflikt koji se odvija na Bliskom Istoku.

"Postoje istinske paralele između arapskog proleća, Tunisa, Egipta, Sirije mesta gde se odigravaju nenamerne posledice revolucija", rekao je on.

Aflek je rekao i da "nema predstavu" da li će glasači Americke akademije za film biti naklonjeni jednom ostvarenju koje istovremeno i slavi i ismeva Holivud, ali je dodao: "Momenat satire na Holivud je deo filma koji mi se najviše dopada".