U Irskoj je sve zeleno osim piva!

Ova zemlja poznata po pabovima i bogatoj keltskoj tradiciji. Ipak, razlog zbog kog ćete poželeti da se vratite jeste priroda od čije lepote telom prolaze žmarci

Cliffs of Moher - grandiozne litice

Neko je jednom napisao da u Irskoj postoji više nego igde drugde na svetu nijansi zelene boje - čak 10.000 - priča mi stariji Irac dok stojim na Cliffs of Moher - čuvenim liticama koje se strmoglavo obrušavaju u Atlantski okean. Ljubazan, kao i većina stanovnika ove zemlje, objašnjava mi da su Srbi i Irci zapravo vrlo sličan narod.
- Mi smo nacionalisti, bas kao i vi. Ponosimo se našoj borbi za nezavisnost koja je trajala stotinama godina. Iako smo se od Velike Britanije izdvojili 1921. prava sloboda nam je stigla tek posle Drugog svetskog rata, priča mi dekica dok mi nudi limenku Ginisa. Zahvaljujem se na daru, i odlazim do ivice litice sa koje se pruža pogled na osam kilometara duge i 214 metara visoke litice koje oduzimaju dah (a u zimskim mesecima i zdravlje, kažu meštani).

Dablin - Grad u kome je sve po mom

Naravno, Dablin je grad koji je mojoj prijateljici i meni bio centar iz kog smo se upuštale u otkrivanje bogate zaostavštine Kelta i Vikinga, zemlje dvoraca, jezera, beskrajnih pašnjaka... Jedino što vam može pokvariti ugođaj je kiša, ali znate gde ste pošli, pa kišobran iz torbe ne vadite. A sto se tice kiše Irci imaju uzrečicu: "Kiša nikada ne pada u pabu." Nama je, na sreću vreme bilo maltene idealno. Sunce, poneki oblačić i prijatnih 16 stepeni. U Dablinu maltene na svakom ćošku možete uskočiti u neki od brojnih turističkih autobusa koji se zaustavljaju pored znamenitih delova grada (čuvene fabrike za proizvodnju crnog piva Ginis, kuće Oskara Vajlda i Džejms Džojsa, zgrade i tornjeve iz 17. veka, Feniks parka koji je najveći u Evropi, Triniti koledža...)

Inače, prestonica Irske je jedna od 30 najvažnijih gradova sveta, a može se reći i da je kulturna metropola Evrope, jer je svetu dala čuvene književnike. Ipak, možda je najlepše bilo sesti ispod nekog od spomenika, i samo upijati duh grada. Dablin živi i diše nekako drugačije od ostalih velikih prestonica. Ima tu neku nenametljivost i tera da se osećate kao kod kuće. Jedino na šta nismo mogle da se naviknemo jeste prelazak preko ulice. Ovde je sve suprotno od onoga što mislite da jeste. Koliko god se trudile, moja prijateljica i ja, nikako nismo mogle da zapamtimo na koju stranu da gledamo. Ali, kako dobri Irci brinu o svemu, na pešačkim prelazima su napisali na koju stranu treba da pogledate pre nego zakoračite sa trotoara.

Viski, a ne skoč

Uveče obavezno posetite Temple Bar, boemsku četvrt prepunu ljudi, što domaćih, što turista. Živa muzika je u maltene svakom pabu tako da se može birati između izvorne irske ili neke malo modernije... Ako svraćate zimi, tražite u pabu "hot whiskey", odnosno njihovu varijantu "kuvane rakije". Irci, inače, tvrde da su baš oni izmislili viski, a ne Škoti. Pišu ga "whiskey" (a ne "whisky") i nipošto u pabu nemojte naručivati "scotch". I, da, u ovoj zemlji sve je zeleno...osim piva koje je crno. Ovo nije ni deseti deo onoga što boravak u Irskoj može da vam pruži, ali vas svakako može navesti da počnete da se interesujete za ostrvo na kom ćete se osećati kao kod kuće. Možda je to neki kosmički splet okolnosti koju ne mogu objasniti ali Irska je za mene čista ljubav...