Možete ih zamišljati kao iznurene životom, suprugama, artritisom, starim i novim skandalima, drogama, ali ne - oni su delovali neuništivo"

LONDON - Na turneji kojom proslavljaju 50 godina svog prvog koncerta, Rolingstonsi su nastupili u Londonu, a agencija Asošiejted pres (AP) ocenjuje: "Vratili su se, možda izgledaju matoro, ali i dalje zvuče mladalački".
To je, kako dodaje, AP, zajedničko mišljenje britanskih rok kritičara koji su prisustvovali sinoćnom koncertu, prvom koji su Stonsi posle pet godina održali u Londonu.

Prosečna starost članova benda je preko 68 godina, i postojala je izvesna doza skepse u pogledu njihovih mogućnosti da i dalje sviraju koncerte na najvišem nivou.

Grupu je predvodio pevač Mik Džeger (Mick Jagger) koga godine kao da nisu dotakle, i čiji razmetljivi scenski nastup nimalo nije izbledeo. Pratili su ga, navodi AP, briljantni gitaristi Kit Ričards (Keith Richards) i Roni Vud (Ronnie Wood) i energični bubnjar Čarli Vots, (Charlie Watts) koji iako stariji od 70 godina, ne pokazuje znake posustajanja.

Bivši član Stonsa gitarista Mik Tejlor (Mick Taylor), gostovao je u pesmi "Midnight Rambler" sa albuma "Let It Bleed" (1969), a na basu je nakratko bio i originalni član benda, Bil Vajmen (Bill Wyman), koji je otišao 1992. godine. Meri Džej Blajdž (Mary G Blidge) pevala je ženske vokale na "Gimme Shelter", a gost koncerta bio je i Džef Bek (Jeff Beck), stari saradnik Mika Džegera na njegovim solo albumima.

Britanski list Dejli mejl je ocenio da su Stonsi na neki način uspeli da pobede proces starenja, i naveo: "Možete ih zamišljati kao iznurene životom, suprugama, artritisom, starim i novim skandalima, drogama, ali ne - oni su delovali neuništivo".

Za novinara Dejli telegrafa, grupa je prevazišla sva očekivanja, a njihovu tajnu je pokušao da objasni sledećim rečima: "Možda je to što slušaju jedni druge dok sviraju, pa sa zamalo izgube u tome, dok njihov briljantni frontmen sve to drži na okupu".

Gradijan je sinoćnji nastup Stonsa ocenio sa četiri od makismalnih pet zvezdica. Kao i na prethodnom, njujorškom koncertu, Mik Džeger je zahvalio publici rečima: "Zapanjujuće je što mi i dalje ovo radimo, a i zapanjujuće je što vi i dalje kupujete naše ploče i dolazite na naše koncerte".

Kit Ričards čiji opstanak uporno iznenađuje mnoge koji misle da je on odavno trebalo da poklekne pod uticajem droge i alkohola, bio je otvoreniji: "Uspeli smo. Srećan sam što vas vidim, srećan sam što vidim bilo koga".

"Stonsi" su sa svojom vatrenom muzikom i dalje zvučali kao da sa njima nema šale. Počeli su sa svojim prvim pravim a retko sviranim hitom "I Wanna Be Your Man" (1963), koji su "Stonsima" 1963. godine ustupile kolege iz "Bitlsa" Džon Lenon (John Lennon) i Pol Makartni (Paul McCartney), a posle "Get Off Of My Cloud" (1965) zasvirali prvu pesmu s kojom su dospeli na vrh britanske top liste singlova - "It"s All Over Now" (1964).

Na repertoaru su bile i mračnije kompozicije: "Paint It Black", (1966), spomenuta "Gimme Shelter" (1969) i "Sympathy For The Devil" (1968), a Džeger se u jednom trenutku našalio povodom jednog od manje popularnih momenata iz karijere benda: "A sada ćemo vam odsvirati ceo album "Their Satanic Majesty"s Request". Pretnju nije ostvario. Koncertni debi je, uz učešće Džefa Beka imala pesma "I"m Going Down", koju su "Stonsi" objavili 1975. godine na kompilaciji rariteta "Metamorphosis", dok se od relativno novijih stvari na repertoaru našla žestoka, usnom harmonikom protkana "Out Of Control" (1997).

Bend je svirao i dve nove pesme, "Doom And Gloom" i "One More Shot" sa upravo objavljene kompilacije "Grrr!!!", a za kraj je kao i obično ostavio pesme poput Miš You (1978), "Start Me Up" (1981), "Brown Sugar" (1971), i "Jumping Jack Flash" (1968).