Ovo izuzetno neobično mesto poznato je po veoma bogatoj istoriji, šarenilu boja, najrazličitijim mirisima i ukusima i neverovatnoj ljubaznosti domaćina

Da li ste znali da u Maroku postoji „božja zemlja“?
Radi se o gradu Marakešu, osnovanom u 11. veku, čije ime na berberskom jeziku znači upravo to - božja zemlja. Ovaj egzotični crveni grad smestio se u podnožju planine Atlas, udaljen je nekoliko sati vožnje od Sahare. Zbog očuvanja tradicije i folklora, kao i zbog jedinstvene arhitekture danas je jedan od centara koje godišnje poseti više od dva miliona turista. Najvažniji je od četiri kraljevska grada Maroka i grad je sedam svetaca, koji zbog toga privlači hodočasnike iz celog sveta.

Džamija Kutubija

Medinu okružuju 16 kilometara duge crvenkaste zidine kroz koje vode brojna gradska vrata. Unutar zidina nalaze se bitne islamske građevine, od kojih je najvažnija džamija Kutubija iz 1162. godine, čiji ćete 77 metara visok minaret teško promašiti. Ovaj minaret u Marakešu isto je što i Ajfelov toranj Parizu. Turistima nije dozvoljen ulaz u džamiju.Izvan zidina medine smestio se novi deo grada, Gueliz, s brojnim parkovima prepunim palmi, od kojih su najpoznatiji Menara i Agdal. Tu se nalazi i vrlo egzotičan botanički vrt Mažorel, koji je jedna od skupljih atrakcija Marakeša.

Medina u Marakešu

U lavirintu uličica na trgu samo najspretniji uvek znaju gde se tačno nalaze jer su one prepune ljudi, magarećih zaprega i prodavaca koji nude koješta! Ali u ovome je upravo čar i lepota ove medine, koja se od 1985. godine nalazi na spisku mesta svetske baštine Uneska. Ovde su brojne stare kuće preuređene u hotele i prenoćišta, a većina građevina crvenkaste je boje, pa se Marakeš zato naziva i „crveni grad“.

Palata Bahija

U blizini trga Džami el Fana smestila se i predivna palata Bahija, čija je izgradnja završena u 19. veku. U njenom kompleksu nalaze se brojne građevine, paviljoni i vrtovi. Ovde možete videti raskošne mermerne podove i oslikane zidove i upoznati se s tim kako su nekada živeli marokanski plemići. Danas je palata mesto u kojem marokanska vlada ugošćuje visoke strane goste.

Trg Džami El Fana

Ovaj trg jedan je od najprometnijih i najživljih trgova u Africi i svetu. Nalazi se u centru starog dela Marakeša, unutar medine. Na ovom mestu naći ćete brojne krotitelje zmija, majmuna, žonglere, akrobate, muške plesače (žene ne plešu u javnosti), živopisno obučene prodavce vode i soka i orijentalne pripovedače. Svake večeri trg se pretvara u najveći restoran na otvorenom.

Na jednom njegovom kraju nalaze se hoteli, restorani i kafići, a uz trg se smestila i velika pijaca, na kojoj se može kupiti bukvalno sve. Cene su za turiste nešto više nego za lokalno stanovništvo, pa je to dobra prilika da pokažete koliko ste vešti u cenkanju. Ovde se nude razne vrste začina, predmeti i odeća od kože, šarene tradicionalne svetiljke i brojne rukotvorine.

Veliki broj autobusa saobraća s trga u druge delove grada, a za njegov detaljniji obilazak postoji i romantičniji način - vožnja u maloj kočiji koju vuče konj. Pre nego što u nju sednete, obavezno se prethodno dogovorite o ceni vožnje da se ne biste iznenadili iznosom koji vam mogu zatražiti na kraju. Što se tiče vožnje u taksiju, od vozača obavezno treba tražiti da uključe taksimetar, jer to retko čine.

Hrana i piće

Marokanska kuhinja je prava gozba za čula. Biti gost u marokanskoj kući izuzetan je doživljaj, kako zbog atmosfere u prostoriji sa zidovima prekrivenim mozaicima, sa motivima šarenih arabeski i svilenih jastuka na kojima se sedi, tako i zbog izuzetne gostoljubivosti domaćina. Obrok najčešce počinje slanom tortom nadevenom piletinom ili mesom goluba, zvanom pastilja, za kojom se nižu različita, vrlo začinjena jela, a za desert se služi voće ili punjeni kolači. Ručak se obavezno završava jakim čajem od nane, koji pomaže pri varenju, ili preslatkim čajem od badema, koji se toliko puta pretače iz fildžana u fildžan da se na kraju, kada se sipa u staklenu čašu, na površini stvori bogata pena.

Iako svi članovi porodice jedu zajedno, kada su gosti u kući, muškarci i žene jedu odvojeno, u zasebnim prostorijama. Deca do desete godine su sa ženama, uz izuzetak najstarijeg sina koji uvek jede s muškarcima. Naravno, gosti uvek dobijaju najbolje komade mesa ili ribe. Marokanci obožavaju jagnjetinu na ražnju, a kus-kus se poslužuje skoro uz svu hranu.

Alkohol je ovde zvanično zabranjen, ali se ipak ponegde može kupiti, izuzev u vreme ramazanskog posta.