Kopaonik - srpski snežni div

Zimovanje iz snova!

Kopaonik je najviša planina u Srbiji, jedno je od mesta koje preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i uživanje. Ova planina je naš najveći i najpoznatiji turistički i skijaški centar. Zbog svojih prirodnih lepota, još davne 1981. godine proglašena je za nacionalni park.

Ideja da Kopaonik postane planinarsko-skijaški centar Srbije postoji još od 1935. godine, što se mnogo godina kasnije i ostvarilo - Centar je otvoren 1986. godine. Ovo prelepo mesto u poslednjih 15 godina postalo je pravo mondensko i danas je stvar prestiža u Srbiji otići tamo na skijanje.

Skijanje za pamćenje

Skijaški tereni nalaze se na nadmorskoj visini od 1.650 do 2.017 metara i svrstavaju ih u terene prve kategorije. Skijaški centar Kopaonik raspolaže mrežom od 23 žičare, koje su povezane u jedinstven sistem, što skijašima pruža posebne mogućnosti. Ukupna dužina žičara iznosi 17.222 metra, dok je dužina svih staza 60 kilometara. Ono što je značajno napomenuti jeste da su sve staze povezane i udaljene nekoliko desetina metara od centralnog kompleksa hotela.

Za hotele, apartmane, vikendice i ostale smeštajne kapacitete koji su udaljeni od polaznih stanica žičara postoji nekoliko redovnih ski-buseva. Pored staza za alpske discipline, u predelu Ravnog Kopaonika postoji 20 kilometara (rute od tri kilometra, pet kilometara i 10 kilometara) uređenih staza za nordijsko skijanje. Radi bezbednosti na skijalištu organizovana je Gorska služba spasavanja. Momci u crvenim skijaškim odelima brinu o vašoj sigurnosti tokom čitave sezone na svim stazama Kopaonika.

Istorijska baština

U neposrednoj blizini Kopaonika nalaze se vredni spomenici istorije i kulturne baštine Srbije. Među srpskim manastirima, Studenica je imala najznačajnije mesto. Ova zadužbina Stefana Nemanje, rodonačelnika moćne dinastije koja će Srbijom vladati puna dva veka, izdiže se pored bistre i hladne rečice Studenice. Kao jedinstven nacionalni spomenik svrstana je u registar svetske kulturne baštine Uneska. U Ibarskoj klisuri pažnju privlači Maglić, jedno od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji (XIV vek).

Od nekada moćnog grada sačuvane su kule i ruševine crkve i zgrada u unutrašnjosti tvrđave. Manastir Žiču, pored reke Ibra, podigao je u XIII veku srpski kralj Stefan Prvovenčani, uz pomoć svog brata Save. U Žiči su krunisani srpski kraljevi i ustoličavani episkopi. Od drugih manastira izdvaja se crvenom fasadom. Značajno je pomenuti i Bogorodičinu crkvu manastira Studenica. Manastir Đurđevi stupovi (XII vek) kod Novog Pazara nalazi se na lepom uzvišenju koje dominira okolinom.

Noćni život

Što se noćnog života na Kopaoniku tiče, pre nego što odete tamo, dobro napunite svoje buđelare. Naime, nedeljni ski-pas za jednu odraslu osobu košta oko 11.220 dinara, a 7.450 dinara za decu, cena pića na stazi kreće se od 200 dinara pa nadalje. Sendvič košta oko 250 din, a za malo obilniji ručak za dve osobe moraćete da izdvojite nekoliko hiljada dinara. Međutim, ukoliko idete u sopstvenom aranžmanu, možete da prođete mnogo jeftinije.

Strastvenim skijašima ove brojke uglavnom ne predstavljaju prepreku jer njima prepreka može biti samo nedostatak snega.
Ove godine, na radost svih ljudi koji su na Kopaoniku ali i onih koji nameravaju da doputuju, sneg je već napadao. Zato, ukoliko još niste imali priliku da odete na Kop, ne oklevajte. Sigurni smo da vas ova prelepa planina neće razočarati.