Švajcarci od plastičnih flaša štrikaju džempere, đubre bacaju u sedam kanti i veoma su štedljivi. Tamo nema gladnih jer se stalno radi. I mnogi tvrde da je Švajcarska zemlja zadovoljnih

Zemlja zadovoljnih ljudi, najtačnijih satova, najfinijih sireva, najukusnije i najkvalitetnije čokolade!Švajcarska je po površini koju zauzima mala zemlja, veoma čista i u svakom pogledu posebna. Sve ima svoje mesto i svoj red i plan, samo sa ciljem da se postigne veliki uspeh.„Zrno po zrno - pogača“ stara je poslovica koja odgovara mentalitetu Švajcaraca, koji su veoma radan i štedljiv narod. Oni odmor provode uglavnom u svojoj zemlji, jer im je novac vrlo važan i ne žele da ga troše van svojih granica.

Ako mislite da će se tamo ulje iz tiganja u kome se pržilo meso naći u kanalizaciji, grdno se varate! U ovoj prebogatoj zemlji u skoro svakom domaćinstvu, ispod sudopere, nalaze se litarske plastične flaše koje se pune ostacima ulja i raznih soseva koje ga sadrže i one se odlažu na mesta koja su za to predviđena.

Samo jedna kap ulja koja bi dospela do podzemnih voda zagadila bi 1.000 litara čiste vode i to Švajcarci dobro znaju. Drugi razlog je reciklaža. Iskorišćeno jestivo ulje reciklira se i od njega se pravi mast za podmazivanje traktora i drugih mašina.

U Švajcarskoj postoji sedam vrsta kanti za đubre, pa je bacanje smeća prava misterija za nekoga ko je tek stigao u ovu zemlju. Počevši od lekova, gvožđa, hrane... svaka vrsta đubreta odlaže se u posebne kontejnere, a reciklaža stakla i papira je obavezna.
Odavno je poznato da su Švajcarci i veliki pronalazači koji su osmislili sada već čuveni džepni nožić, raster mikroskop, rupe u siru i specijalni nož za ljuštenje krompira i povrća, bez kojeg mlade domaćice danas ne bi opstale. Takođe, prvi kompjuterski miš koji je napravljen u Evropi dolazi iz Švajcarske.

Bern

Ovo je glavni grad Švajcarske Konfederacije, sedište najznačajnijih državnih institucija, sa slikovitim gradskim jezgrom i ulicama sa natkrivenim trotoarima. Znamenitosti Berna su zgrada Saveznog parlamenta, katedrala i gradska kula sa satom, trgovačka ulica Kramgase. Stari deo grada koji je izuzetno lepo uređen i dobro očuvan stavljen je na spisak svetske baštine Uneska.

Cirih

Ovaj prelepi grad pruža se na kraju Ciriškog jezera na izvoru reke Limat. Besprekorno je čist, a naročito njegova glavna i najprometnija šoping ulica, Banhofštrase. Ovde se sudar kultura može primetiti na svakom koraku i ovo je jedan od najvažnijih univerzitetskih i bankarskih centara Evrope. Ukoliko vam se pruži prilika da odete tamo, ne propustite predivnu vožnju brodićem po reci s koje se možete upoznati s brojnim lepotama grada, a nemojte da izostavite ni vožnju biciklom, koji možete iznajmiti na šetalištu kraj reke.

Ženeva

Ovo je veoma važan evropski grad, koji se nalazi uz samu granicu sa Francuskom. Sedište je Kancelarije Ujedinjenih nacija, najveći i najaktivniji centar diplomatije na svetu, u kome su donete mnoge istorijske odluke. Palata nacija nastala je 1936. godine i poseta ovom zdanju moguća je uz pratnju vodiča. U neposrednoj blizini je Muzej Crvenog krsta, a ujedno i mesto gde je osnovana ova čuvena i veoma važna organizacija.
Stari deo grada nalazi se na malom uzvišenju, a na centralnom mestu je Katedrala Svetog Petra iz XII veka. U blizini je muzej Mezon tavel, posvećen razvoju grada, a najatraktivnije radnje i ogromni tržni centri smešteni su u ulici Riv. Ono što je ovde specifično jeste to da se na svakom ćošku nalazi ekspozitura neke banke.

Ništa nije za bacanje

Švajcarci su čak pronašli način da od plastičnih flaša proizvedu tkanine koje se veoma dobro prodaju i od kojih se prave džemperi, a ostatak se ponovo upotrebljava u industriji.

Skijanje na „čarobnom bregu“

Kada je Tomas Man napisao roman „Čarobni breg“ i radnju smestio u Davos, seoce u švajcarskom kantonu Graubinden, nije ni slutio da će ono kasnije postati i jedno od najpopularnijih turističkih destinacija koje turisti rado posećuju i leti i zimi. To je mondensko mesto s tradicijom, puno hotela za turiste sa dubokim džepovima. Turistička sezona traje cele godine, a svake godine ovde se zabeleži između dva i dva i po miliona noćenja. Zimska sezona traje od početka decembra do polovine aprila. Proleće i jesen rezervisani su za one koji vole planinarenje, dok je zimi ovo mesto puno surfera i ljubitelja skijanja.