Najverovatnije da izlaganje svetlosti dovodi do sporijeg napredovanja kratkovidosti, ističe vođa studije Dungmei Cuej.

Vid kratkovide dece se brže kvari tokom zime, kada su dani najkraći, nego tokom leta, ukazuje kineska studija, obavljena na Univerzitetu Sun Jat-sen u Guangdžou.

"Najverovatnije da izlaganje svetlosti dovodi do sporijeg napredovanja kratkovidosti", ističe vođa studije Dungmei Cuej.

On i njegove kolege su analizirali rezutate istraživanja obavljenog na 200 kratkovide danske dece, starosti od 8 do 14 godina. U Danskoj razlika u dužini dnevnog svetla veoma varira - od svega sedam časova zimi, do gotovo 18 časova leti.

Tokom šest meseci sa najmanje dnevnog svetla, kod ove dece je došlo do prosečnog pogoršanja kratkovidosti za 0,32 dioptrije i povećanja dužine očne jabučice (što je uzrok kratkovidost) za 0,18 mm.

Tokom šest meseci sa najviše dnevne svetlosti kratkovidost ove dece je prosečno povećana za 0,28 dioptrija, a dužina očne jabučice za 0,14 mm.

Osim toga što je dan kraći, danska deca zimi provode i znatno manje vremena napolju nego leti, jer su temperature oko nule tokom četiri meseca.

Jedno ranije istraživanje u SAD je ukazivalo da se kratkovidost kod dece više pogoršava tokom školske godine nego leti.

U jednom drugom istraživanju, međutim, tim singapurskih stručnjaka nije došao do takvog zaključka. U njihovom istraživanju dioptrija je kod singapurske dece napredovala istim tempom tokom cele godine. U ovoj zemlji je inače period dnevne svetlosti gotovo podjednako dug tokom čitave godine.

Neke studije na sisarima i pticama su utvrdile da izlaganje svetlosti ima uticaja na razvoj oka i da su mladunci koji se od ranih dana izlažu intenzivnom svetlu, zaštićeniji od kratkovidosti. Slično dejstvo svetlosti nije uočeno kod odraslih životinja.

Zbog svega rečenog, tim iz Guangdžoa savetuje da se deca, koja su pod većim rizikom od kratkovidosti, podstiču da što više vremena provode napolju, na dnevnom svetlu.