Bez obzira na to da li kosu farbate kod kuće ili u nekom frizerskom salonu, znajte boja predstavlja potencijalni rizik za zdravlje

Oprez!
Pokazalo se da se sastojci većine farbi za kosu, iako sami po sebi nisu opasni, kad dođe do reakcije s duvanskim dimom ili drugim zagađivačima iz vazduha, pretvaraju u pravu tempiranu bombu. Koliko se zna, ne postoji moćniji izazivač raka od ovoga.

S obzirom na to da svaka treća žena i svaki deseti muškarac redovno farbaju kosu, stručnjaci britanske kompanije „Grin kemikals“ misle da je veoma važno da javnost zna tačne podatke o štetnim materijama u farbama, naročito onim za trajno bojenje kose.

Hemikalije mesecima ostaju na glavi

Oni upozoravaju da hemikalije poznatije kao sekundarni amini, koje se ili već nalaze u gotovim farbama za kosu ili su u rastvaračima boje, mogu da ostanu u kosi i koži glave godinama nakon što je farba naneta. S vremenom reaguju s duvanskim dimom i izduvnim gasovima, čime se formiraju izuzetno toksična jedinjenja, zvana N-nitrozamini. Pošto ova nitratna jedinjenja izazivaju rak, ona su već godinama strogo zabranjena u kozmetičkoj industriji.

Međutim, ne postoji zabrana da se koriste sekundarni amini, odnosno supstance koje prostom reakcijom s česticama iz vazduha mogu da proizvedu N-nitrozamine.

Zasad je poznato da redovno farbanje kose može povećati rizik da dobijete rak dojke, bešike, jajnika, a žene koje menjaju boju kose imaju 60 odsto više izgleda da obole od leukemije. Takođe, sve je veći broj onih koji su alergični na sastojke iz boja za kosu, a nažalost, za neke od njih posledice su fatalne.

Proizvođači farbi sve vreme ćute

Snažan lobi kozmetičke industrije kaže da ove tvrdnje nisu tačne, a proizvođači farbi za kosu smatraju da je dovoljno to što se za potencijalne rizike po zdravlje odavno zna, da su minimalni i da ih treba zanemariti.

Istraživanja

♦ Godine 2010. Evropska komisija zabranila je 22 boje za kosu koje stvaraju rizik od razvoja raka mokraćnog mehura
♦ Britanska studija iz 2009. pokazala je da žene koje farbaju kosu više od devet puta godišnje imaju 60 odsto veći rizik od razvoja leukemije nego one koje to rade ređe