HOROR NA PISTI: Manekenka umrla u teškim mukama od anoreksije!

Njen kratak život počeo je 29. maja 1985. u Žundiajiju u Brazilu. Od malih nogu maštala je o tome da postane manekenka, delimično i da bi porodici obezbedila bolji život.

Od trenutka kada se kao trinaestogodišnja devojčica prijavila na takmičenje za Kraljicu Žundiajija, nizala je uspeh za uspehom. Ubrzo je postala supermodel, baš kao i njena zemljakinja Žizele Bundhen. U julu 2003. potpisala je ugovor sa jednom od najvećih agencija za manekene "Elit".

Prelomni trenutak u njenom životu bilo je putovanje u Kinu, u Gvangdžou, nedaleko od Hongkonga. Njen bivši menadžer, koji ne želi da bude imenovan, veruje da je tada sve krenulo nagore.

"Stigla je u Kinu, a oni su je pogledali i rekli da je debela. Shvatila je to veoma ozbiljno", kaže on.

Kada se vratila u Brazil, postalo je očigledno da ide ka anoreksiji, koja je na kraju dovela do toga da je sa 50 smršala na 38 kilograma. Brazilska novinarka Laura Ankona, koja se sa njom družila krajem 2004. godine, kaže da je odmah primetila da nešto nije u redu. Stalno je pila voćne sokove, a posle smrti je otkriveno da je živela samo od jabuka i paradajza.

"Rekla je da ne može da jede, da je pokušala, ali da joj se povraća. Znala je da ima problem, ali nije znala od čega boluje. Bilo mi je jasno da je anoreksična, jer sam imala takav slučaj u porodici", seća se ona.

Psiholog dr Marko Antonio de Tomazo proveo je 11 godina radeći sa manekenima, između ostalog i sa Anom Karolinom Reston. Iako ne postoje zvanične studije koje dokazuju postojanje veze između modne industrije i poremećaja ishrane, on ističe da modna industrija promoviše ekstremnu vitkost, te da je to zasigurno jedan od faktora koji izazivaju poremećaj ishrane kod mladih devojaka.

"Ako je neko jedva primetno deblji nego što to propisuju modni diktati, prema njemu se ophode kao da je morbidno gojazan. Na taj način se stvaraju uzori koji su apsolutno nerealni", objašnjava on.

Delila flajere za noćne klubove u Sao Paulu

Specijalna ishrana, lekovi za mršavljenje i izgladnjivanje sredstva su koja devojke koriste za postizanje "idealne" težine. Iz Japana 2005. godine, gde je radila tri meseca, Ana Karolina Reston vratila se mršava i bleda. Jela je sve manje i manje, a i posla je bilo sve manje. Sredinom prošle godine, njenoj manekenskoj karijeri došao je kraj. Da bi sastavila kraj s krajem, delila je flajere za noćne klubove u Sao Paulu i zarađivala svega 11 evra za noć.

Dvadeset drugog oktobra prošle godine, Restonova je počela da se žali na bolove u bubrezima, nakon što je poslednjih nekoliko meseci uzimala koktel jakih lekova protiv bolova i za mršavljenje.

Primljena je u Samarićansku bolnicu u Sao Paulu, da bi dva dana kasnije bila premeštena na odeljenje intenzivne nege Opštinske bolnice za javne radnike, gde je provela poslednji 21 dan svog života.

Bolovi su bili nepodnošljivi, u grlo su joj ubacili sondu. Nije mogla da govori, ali su njene suze jasno pokazivale kako se oseća. Kosa joj je opadala u busenovima, a prema lekarskom izveštaju preminula je od "otkazivanja nekoliko organa, sepse i urinarne infekcije".

"Svi su znali da je bolesna. Druge devojke, agencije, svi. Ne verujem kada kažu da nisu znali", tvrdi novinarka Laura Ankona, koja je radila za brazilski modni magazin "Kvem"

Mirtes Reston, tetka preminule mankenke, još je direktnija.

"Ove devojke su belo roblje. Želimo prava za manekene. U ovom trenutku, ne primaju ni penziju, niti pomoć. Modna ndustrija prvo odvoji osobu od porodice, a zatim je napuste negde u tuđini", kaže ova žena, koja planira da pošalje peticiju brazilskoj vladi u kojoj će tražiti da se uvede kontrola u ovoj industriji.