Ranije se nauci posvećivalo više pažnje, jer se smatralo da je važna za državu. Ovde već 10 godina vlada trend da nam ne treba privreda, pa samim tim ni nauka

BEOGRAD - Upozorenje za pametne.
Direktor Matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Zoran Marković u intervjuu za Kurir objašnjava trenutno stanje nauke u Srbiji, poredeći ga s nezainteresovanošću države i građana za Beogradsku filharmoniju.

Nezainteresovanost ljudi, pogotovo mladih, za nauku je činjenica. Ko je kriv za to?
- To je do medija. U Americi, u Njujork tajmsu, ima oko pet-šest strana posvećenih nauci, a kod nas je stanje nauke kao ono u filharmoniji. Mi (iz Matematičkog instituta) trudimo se da to promenimo, pa smo sa prethodne dve akcije matematiku stavili u medije više nego u prethodnih 10 godina.

Da li se nauci ranije više posvećivalo pažnje?
- Jeste, ali ne samo zato što je zemlja bila veća već i zato što se smatralo da je pitanje nauke važno za državu. Ovde već 10 godina vlada trend da nam ne treba privreda, pa samim tim ni nauka.

Mislite li da je greška što privatnici ne ulažu više u nauku i naučna istraživanja?
- Teorijski da, ali nema privrede koja bi tu ideju podržala. Nije ni ranije bilo bogzna kako, čak ni kad smo imali bolju privredu. Uvek je investitorima lakše da kupe neku licencu nego da ulože u nauku, jer to nije investicija od koje će sigurno zaraditi.

Mogu li naučnici u Srbiji da drže korak s kolegama u svetu?
- Naučnici odlaze u inostranstvo možda malo manje nego pre. Sedamdesetih su svi koji su magistrirali išli u Ameriku i druge zemlje da doktoriraju, i vraćali se. Sada odlaze mladi, ali slabo se vraćaju. Ima odličnih učenika iz Matematičke gimnazije koji su otišli na Kembridž, Oksford i druge prestižne univerzitete. Pokušavamo da održimo vezu s njima kako bi znali da imaju gde da se vrate. Obaveštavamo ih o tome šta se i kako ovde u Srbiji radi, a kad se vrate u decembru, oni će nama reći kako se tamo radi.

Šta mislite o obrazovnom sistemu u Srbiji i uvođenju bolonjskog sistema?
- Što se tiče najtalentovanijih, Bolonja je dala kontrarezultate. Ranije su oni najbolji, po izlasku iz Matematičke gimnazije, studije završavali i za dve godine. Kako mi sada kažu studenti, to više nije moguće. U Velikoj Britaniji, na primer, možete da slušate predmet s treće godine kad se upišete, i ako ga položite sa dobrom ocenom i pokažete da ste zaista savladali gradivo, prepozna se da ste dobri, pa možete da pređete na treću godinu.