Srednjoškolci u Srbiji znaju gomilu nauke, ali nisu vakcinisani protiv pseudonauke. Prihvataju se nenaučne stvari poput astrologije

BEOGRAD - Glas za razvoj nauke u Srbiji!
Bora Živković, urednik časopisa Sajentifik ameriken, osnivač sajta scienceonline.org i koosnivač sajta scienceseeker.org, iz Beograda se pre četvrt veka preselio u Ameriku, gde se posvetio razvoju i promociji nauke. Živković je bio jedan od mnogih govornika na prvoj regionalnoj konferenciji za promociju nauke Sciprom, koju je organizovao Centar za promociju nauke, pod pokroviteljstvom Uneska. Gospodin Živković je ljubazno odgovorio na nekoliko pitanja Kurira.

Kako će Sciprom doprineti razvoju nauke u Srbiji?
- Ovo je prvi skup ovakve prirode i prilično je velik. Dopada mi se što su došli ljudi iz celog regiona. To su ljudi koji će uticati na političke, finansijske i druge aspekte. Takođe, sviđa mi se što je došlo mnogo mladih ljudi. Ovo nije tradicionalna konferencija gde svi izgledaju kao ja, muškarac u četrdesetim godinama, već je moderan i međugeneracijski događaj. To mi daje optimizam.

Šta mislite o razvoju nauke u Srbiji?
- Pre dolaska pročitao sam jedan izveštaj o stanju nauke u Srbiji koji je naročito brz u poslednjih nekoliko godina. Naučnici sad imaju pristup velikom delu svetske literature, što je pre 10 godina bilo nemoguće, pa mogu da drže korak sa svetom. Ako ne znate šta kolege u svetu rade, onda hoćete da opet izmislite točak. Koliko vidim, ovde se vrlo brzo prave pozitivne promene. Dolazio sam u Srbiju nekoliko puta od 2008, pa sam primetio taj razvoj.

Kako biste uporedili stanje nauke u Jugoslaviji, SAD i sada u Srbiji?
- Ja sam ovde išao na veterinu u staroj Jugoslaviji. Išao sam u dobru školu, Osmu gimnaziju (sadašnju Treću), u kojoj smo naučili mnogo teorije, ali nismo videli epruvetu jer nismo imali laboratoriju. Naša srednja škola je, što se tiče teorije, kao koledž u Americi, ali nema nikakve praktične vežbe, pa ta teorija nije primenjiva. Kad u Srbiji završite srednju, imate u glavi gomilu nauke, ali vas ne vakcinišu protiv pseudonauke. Olako se prihvataju nenaučne stvari poput astrologije, jer deci nije preneto kritičko mišljenje.

Da li je bitnije kako mediji predstavljaju nauku ili kako se nauka đacima prikazuje u školama?
- To je jedna vrlo zanimljiva kombinacija. Televizor možeš da ugasiš, a učitelja ne. Moraš da slušaš i radiš u školi, pa je ona zato važnija. Ne mora đacima nauka da bude zanimljiva, ali bar ne treba da im se zgadi, da nemaju otpor. Još uvek se nauka „prodaje“ na loš način, učenjem nekih stvari napamet itd. S druge strane, mediji moraju da vode računa o tome kako se predstavlja nauka. Oni su ipak zavisni od predznanja koje narod ima. Postoje naučni časopisi, sajtovi, blogovi, ali to privlači ljude koji su već zainteresovani za nauku.

Imate li konkretan predlog za nas u Srbiji?
- Sve, naravno, zavisi od para. Treba nadoknaditi deceniju ili dve kad su naši ljudi otišli u inostranstvo. Treba s njima uspostaviti kontakt. Oni neće da se vrate, imaju porodicu, drugi posao, i ne možete ih siliti da se vrate. Dovoljno mogu i odande da pomognu jer smo svi povezani internetom. Danas je drugačija atmosfera, naši naučnici u inostranstvu pokušavali su da pomognu Srbiji, i mnogo su se natezali. Niko odavde nije bio zainteresovan za saradnju, pa su dizali ruke. Sada ima više entuzijazma i situacija se brzo menja.

U SAD naučnici imaju najviše poštovanja

Koliko SAD posvećuju pažnju promociji nauke?
- Naučnici su među najpoštovanijim profesijama u Americi, ali to je čudna i velika zemlja. S jedne strane, tu su fenomenalni univerziteti i vrhunski naučnici i studenti, a onda, s druge strane zemlje, ima delova koji su vrlo primitivni, zaostali i u kojima nauka nije ni važna. Ti ljudi, navodno, vole nauku dok se ne kosi s ideološkim principima.