Otkriće je objavila grupa naučnika sa nekoliko svetskih instituta predvođenih Džejom Strederom sa Univerziteta u Mičigenu, a rad je pod nazivom "The Densiest Galaxy"

Ovih dana, pažnju svetske astronomske javnosti privukla je objava o otkriću najgušće galaksije do sada u bliskom Univerzumu.

Otkriće je objavila grupa naučnika sa nekoliko svetskih instituta (danas su takve kolaboracije praktično neophodne ako želite velike rezultate), predvođenih Džejom Strederom (Jay Strader) sa Univerziteta u Mičigenu, a rad je pod nazivom "The Densiest Galaxy" brzopotezno objavljen u prestižnom Astrophysical Journal Letters koji je rezervisan za kratke objave najznačajnijih aktuelnih otkrića.

Za ovo otkriće, naučnici su koristili svemirske teleskope Habl (Hubble) i Čandra (Chandra), koji imaju mogućnosti snimanja sa velikim rezolucijama i to u optičkom i X – spektru elektromagnetnog zračenja, a od „zemaljskih“ teleskopa korišćen je veliki Kek (Keck) na Havajima.

Ovakav način „lociranja“ struktura u Univerzumu je naročito efikasan da bi se slika jednog objekta mogla sagledati kroz više različitih frekvencija, čime se i fizički procesi koji to zračenje stvaraju mogu bolje razumeti.

Zašto je otkriće guste galaksije toliko važno?

Moderna astronomija ima nekoliko otvorenih pitanja kada su u pitanju evolucije galaksija. Jedno od najznačajnijih je način na koji su rane galaksije nastale i kasnije udružene u galaktička jata, najveće gravitaciono povezane strukture u svemiru.

Generalno, galaksije su u ogromnom procentu najviše sastavljene od tamne materije, dok ostatak otpada na zvezde, materiju između njih (gas i prašina), kao i na neke zvezdane ostatke. Dakle, prostor između susednih objekata izuzetno je velik, a upravo to nije slučaj sa otkrivenom ultra-kompaktnom patuljastom galaksijom u sazvežđu Device, na oko 55 miliona svetlosnih godina od nas.

Objekat je smešten u blizini eliptične galaksije M60, pa je zato i dobio naziv M60-CD1. U njemu su zvezde toliko gusto raspoređene, da njihova brojnost prevazilazi i po nekoliko hiljada puta gustinu koju ima naš Mlečni put na razmatranom uzorku zapremine. Na rastojanju od 100 svetlosniih godina, detektovano je postojanje čak 100 miliona zvezda.

Da bi se bliže zavirilo u ono što je Habl teleskop snimio, astronomi su prošle godine iskoristili drugi moćni svemirski teleskop Čandra, kojim su otkrili prisustvo vrlo jakog izvora X-zraka u centru te galaksije. Ovo je dovoljan indikator da se pretpostavi aktivno galaktičko jezgro, a samim tim i prisustvo supermasivne crne rupe, mase čak i desetak miliona poput sunčeve.

Druga realna mogućnost je postojanje tzv. dvojnih X-sistema, kompaktnih binarnih zvezda u centru galaksije, koje brzo rotiraju i emituju snažne otiske X-zraka.

Streder i njegovi saradnici pretpostavljaju da se rađanje tako guste galaksije desilo pre više od 9 milijardi godina i to naglim otkidanjem zvezda od dela nekada mnogo veće galaksije. Kako se to desilo, ostaje misterija.

Međutim, postoji i alternativna opcija koja se susreće u novijim teorijskim radovim, a to je da takva visokokompaktna struktura nastane „in situ“, u pojedinačnim haloima tamne materije. Ono što je takođe čudno jeste zaključak koji može da proistekne iz tako velike gustine – naznaka za dinamičko prisustvo tamne materije nema.

Šta nas očekuje u budućnosti?

Otkriće superguste galaksije u lokalnom svemiru omogućava da se istražuju nešto bliže strukture koje je moguće detektovati optičkim i X - teleskopima.

Za konačan odgovor na pitanje o evoluciji galaksija biće potrebno mapirati najudaljenije sisteme, stare mnogo više od 10 milijardi godina, i to moćnim radio teleskopima, koji mogu da dosegnu tako velike razdaljine.

U kombinaciji sa dosadašnjim otkrićima, očekuje nas zanimljivo poglavlje u traganju za rešenjem jednog od najkompleksnijih problema moderne nauke.