Sposobnost inovacije jedne zemlje jeste direktno i linearno povezana s ulaganjem te zemlje u nova naučna istraživanja. Država bez stručnjaka je zemlja sa jeftinom radnom snagom

BEOGRAD - Nauka pomaže na duge staze.
Ulaganje u nauku isplati se na duge staze jer se time istovremeno ulaže i u ljude. Država koja to ne radi ostaće zemlja s jeftinom radnom snagom, kaže u intervjuu za Kurir Rolf Landua, šef obrazovanja u Evropskom savetu za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi, koji je učestvovao na Regionalnoj konferenciji za promociju nauke Sciprom u Beogradu.

Koja je uloga društva u promociji nauke?
- Škole treba da zainteresuju učenike za nauku. Deca su po svojoj prirodi već zainteresovana i fascinirana naukom, ali to se s godinama menja i mislim da su škole za to krive. Treba više uključiti mlade u proces učenja.

Šta može van škole da se uradi kad je reč o promociji nauke?
- Mediji imaju veliku odgovornost. Način na koji oni predstavljaju nauku i naučnike utiče na mnoge ljude. Naravno, oni moraju da se postaraju da prodaju svoje programe, pa tako preuveličavaju nova otkrića i ocrnjuju negativne rezultate. Mediji još nisu iskoristili sav svoj potencijal. Već ima nekoliko serija koje indirektno promovišu nauku, na primer „Istražitelji iz Majamija“, „Štreberi“ i „Doktor Haus“. Te serije predstavljaju naučnike kao inteligentne osobe i vrlo je bitno što ih prikazuju čovečno, a ne kao lude naučnike.

Mnogo se zalažete za promociju nauke. Da li imate nove projekte?
- U CERN trenutno radimo s kompanijom „Roveo“, tvorcima video-igre Engri brds, kako bismo napravili edukativne aplikacije za decu od četiri do osam godina. Te igrice će biti pravljene za mobilne telefone i tablete, a prikazivaće osnovnu fiziku na zanimljiv, ali fizički tačan način. Radimo na seriji od 26 epizoda u trajanju od po pet minuta pod nazivom „FUNdamental Phyiscs“ . Reč je o ludim robotima koji slučajno dobijaju uvid u osnovne naučne zakone.

Koliko država treba da uloži u nauku?
- Taj broj se uglavnom kreće oko dva do tri odsto. U bogatijim i finansijski stabilnijim zemljama ulaže se čak četiri odsto, kao, na primer, u Finskoj ili delovima Nemačke, poput Bavarske. Naravno, to je dugoročna stvar i ulaganje u nauku se ne isplati odmah, već za desetak godina. Time se u isto vreme ulaže i u ljude, tj. novu radnu snagu. U jednom trenutku će se pojaviti novi, dobro obrazovani stručni ljudi koji će moći da vode ekonomiju te zemlje u novu eru. Država koja nema takve stručnjake uvek će ostati zemlja s jeftinom radnom snagom.

Ekonomija mnogo utiče na nauku. Koji je odnos nauke i ekonomije?
- Taj odnos je vrlo jasan. Bez nauke nema ekonomije. Ne možete na duge staze da bazirate bogatstvo zemlje na pružanju usluga i industrijskoj proizvodnji. Sposobnost inovacije jedne zemlje direktno je i linearno povezana s investiranjem u nauku. To može da se vidi u mnogim zemljama. Onog trenutka kad kažete da hoćete da smanjite naučni budžet, momentalno ugrožavate budućnost zemlje.

Realne kritike

Šta mislite o Regionalnoj konferenciji za promociju nauke Sciprom?
- Divna je ideja imati ovakvu promociju nauke jer se time izbegava da svaki naučni institut i organizacija sami traže sponzore. Centar za promociju nauke je odlična ideja. Čuo sam odlične prezentacije, kao i realnu kritiku i opis stanja nauke u Srbiji i okolnim zemljama.