Ukoliko se životinje razmnože i počnu da uništavaju useve, moraćemo da ih proglasimo štetočinama i ubijamo kao mustange u SAD

NJUJORK - Da li je povratak izumrlih vrsta opasan po nas ili po njih?
Povratak sabljozubih tigrova, mamuta i drugih izumrlih životinja postao je moguć s napretkom u genetskim istraživanjima. Ono što se nekad pominjalo samo kao eventualni zaplet nekog naučnofantastičnog dela sad je postalo moguće. Pogotovo otkako su pronađene očuvane ćelije mamuta.

Promenjen svet

Ros Mekfi, biolog i kustos Američkog muzeja prirodne istorije u Njujorku, kaže da je važno odgovoriti na pet velikih etičkih i logističkih pitanja pre donošenja na svet prvog mamuta.

- Prvo pitanje je gde bi te životinje živele. Do izumiranja pre oko 10.000 godina one su bile vladari Velike američke prerije, koju danas naseljavaju milioni ljudi, tu je veliki broj njiva, kao i saobraćajnica, od seoskih staza do auto-puteva. Svi su, naravno, pravljeni bez ideje o ogromnim životinjama koje bi mogle da ih prepreče - kaže Mekfi.

On dodaje da je drugo pitanje šta bi mamuti jeli.

- Pretpostavlja se da bi im ishrana bila slična ishrani slonova. Ipak, da li bi oni jeli i sadnice i pustošili njive? I da li bi u tom slučaju ljudi imali pravo da teraju mamute sa svoje zemlje ili ih ubijaju?

Iz toga proizlazi, kako dodaje, i treće pitanje - ako se budu razmnožavali brzo i njihov broj se bude naglo povećavao, da li bi ih smatrali štetočinama?

Invazivna vrsta

- Konji su na tlu Amerike izumrli u isto vreme kad i mamuti, ali su ih, pre oko 500 godina, Evropljani ponovo doveli na taj kontinent. Mnogi od njih su pobegli i postali divlji konji ili mustanzi. Oni su se od tad razmnožili i desetine hiljada njih luta zapadnim delom Severne Amerike, pa ih je Biro za rukovođenje zemljom proglasio invazivnom vrstom i sad pokušavaju da smanje njihov broj, pa ih uništavaju i ubijaju. Ova vrsta razvila se u Severnoj Americi, a i dalje se smatra osvajačem. Da li bi se isto to desilo s mamutima? - pita se Mekfi.

Još jedno pitanje je, dodaje on, i to da li bi kloniranje mamuta bilo toliko skupo da ne bi bilo više novca za očuvanje ugroženih vrsta.

- Takođe, sve životinje u velikoj meri zavise od bakterija i drugih mikroba kad su u pitanju razlaganje hrane i varenje. Neke životinje imaju slične mikrobe u svojim organizmima, druge su razvile sopstven sistem mikroba u digestivnom traktu. Ako je originalni ekosistem mikroba u mamutu izumro s njim, da li bi onda mamut mogao da svari današnju hranu - kaže Ros Mekfi.

On objašnjava da je pitanje povratka mamuta složeno.

- Tu ništa nije crno ili belo, ima mnogo nijansi sivog. Možda čak i 50 - rekao je on.