Kod ovog našeg predaka uočeni su i prelomi jagodica koji su zarasli, primećeni su tragovi artritisa, i utvrđeno je da su njegovi zubi uglavnom bili upotrebljavani za kidanje stvari. Stajao je uspravno i imao ruke i noge relativno slične našima

Naučnici godinama debatuju o tome da li su bar tri različite vrste naših predaka sa kopna Afrike raširile ljudsku vrstu po celoj planeti. Međutim, jedna lobanja stara 1,8 miliona godina čini se da ima drugačiju priču o našem nastanku.

Lobanja koja je pronađena 2005. godine u Dmanisiju, gradu na jugu Gruzije, dokaz je da je sa afričkog tla samo jedna vrsta naših predaka prešla na ostale kontinente.

To znači da je proces evolucije znatno jednostavniji nego što smo ranije mislili, saopštio je tim naučnika koji proučavaju gruzijsku lobanju.

Reč je o najcelovitijoj lobanji te vrste ikada otkrivenoj, tvrdi Marsija Pons de Leon sa Antropološkog instituta na Univerzitetu u Cirihu, koja je učestvovala u analizi lobanje.

"Ona je očuvana u savršenom stanju", tvrdi Pons de Leon, dodajući da je zaista reč o važnom otkriću.

Lobanja potiče iz vremena prve migracije stanovništva iz Afrike, a na istom mestu gde je ona pronađena otkriveni su i delovi još četiri manja skeleta i ostaci alata. Svi pronađeni ostaci datiraju iz vremena kada je to područje Kavkaza bilo prekriveno velikim i gustim šumama kojima su vladali tigrovi i gepardi.

Otkriće lobanje 2005. godine časopisu "Science" prijavio je David Lordkipanidze, direktor Nacionalnog muzeja Gruzije. Otkriće se desilo 5. avgusta, baš na njegov rođendan.

lobanja-homo-erektus.jpg
Beta 



"Bio je to veoma lep poklon", šali se i danas Lordkipanidze.

On predvodi tim naučnika koji tvrde da su u pitanju najstariji ostaci ljudske vrste koji su pronađeni van afričkog tla. Prema njihovim najnovijim nalazima ljudska vrsta je iz Afrike prešla na evroazijsko tle znatno pre nego što se to danas misli.

Zbog toga je pronalazak ove lobanje, očuvane u savršenom stanju, veoma važno za naučnike jer su u mogućnosti da proučavaju razlike u fizičkoj građi između ljudi koji su naseljavali taj prostor pre dva miliona godina nakon, i naših predaka koji su u to vreme ostali na afričkom kontinentu, tvrdi profesor dr Endrju Hil sa Jejl univerziteta.

"To nam da je mogućnost da po prvi put bolje sagledamo varijacije između ljudi koje su postojale u to vreme", kaže dr Hil.

Svi pomenuti naučnici učestvovali su u analizi lobanje koja je dobila jednostavan naziv: "lobanja broj 5" (Skull #5). Ispostavilo se da je u pitanju primerak Homo erektusa, koji je našu planetu naseljavao u periodu još pre dva miliona godina. Fosili Homo erektusa pronađeni su u Africi, Španiji, Indoneziji, Indiji Kini i na Javi.

Izvesno je da je lobanja pripadala muškom pripadniku vrste, kao i da je veličina njegovog mozga jednaka trećini našeg. Njegovo lice bilo je sa izuzetno malo izbočina i izduženo, sa velikim obrvama i ogromnom vilicom ispunjenom velikim zubima.

Kod ovog našeg predaka uočeni su i prelomi jagodica koji su zarasli, primećeni su tragovi artritisa, i utvrđeno je da su njegovi zubi uglavnom bili upotrebljavani za kidanje stvari. Stajao je uspravno i imao ruke i noge relativno slične našima.

"Ovo otkriće je zaista fenomenalno", tvrdi paleoantropolog Tim D. Vajt sa Univerziteta u Kaliforniji, koji nije bio učesnik u istraživanju. "Ovo će skresati mnogo grana koje su narasle na našem porodičnom stablu, stablu koje paleontolozi toliko vole da crtaju."

lobanja-homo-erektus.jpg
Beta