Povodom obeležavanja tog datuma, u Njujorku je izložena najveća bundeva na svetu, teška 922 kilograma, a umetnički je već danima obrađuje vajar Rej Vilafejn

BEOGRAD - Ulazna strana globalnog Internet pretraživača "Gugla" danas je u znaku "Noći veštica" koja se obeležava 31. oktobra, odnosno uoči 1. novembra što se kod pojedinih hrišćanskih grupacija poklapa sa obeležavanjm dana mrtvih - odnosno Svih svetih.

Kako se veruje, daleko poreklo ovog običaja nalazi se u drevnim keltskim narodnim običajima paganskog porekla.

U enciklopediji Britanika piše da su dve glavne osobenosti tog, u prvo vreme, druidskog praznika "paljenje logorske vatre i verovanje da duhovi i veštice te noći najverovatnije lutaju unaokolo".

Prema navodima ove enciklopedije, "druidskim ceremonijama dodata su neka obeležja rimskog festivala koji se držao oko 1. novembra u čast Pomona, gde orasi i jabuke igraju važnu ulogu predstavljajući zimske zalihe voća".

Mnogo kasnije je "noć veštica" počela da se obeležava ne samo u Irskoj i Škotskoj, već i u SAD, Kanadi, Portoriku, Australiji, Novom Zelandu... i sve češće u drugim evropskim zemljama.

Poslednjih godina i neki beogradski noćni klubovi organizuju žurke kostimirane po uzoru na običaje u SAD na ovaj dan.

Povodom obeležavanja tog datuma, u Njujorku je izložena najveća bundeva na svetu, teška 922 kilograma, a umetnički je već danima obrađuje vajar Rej Vilafejn.

Džinovska bundeva, koja je dovežena iz doline Napa u Kaliforniji, glavna je atrakcija "ukletog parka" u njujorškoj Botaničkoj bašti povodom svetkovine.