Pored naših direktnih predaka, neandertalaca i denisovaca, pre 30.000 godina planetom je lutala još jedna grupa praljudi

LONDON - Bilo je to kao u bajci!
Naši direktni preci su, pre 300 vekova, susretali još najmanje tri vrste praljudi, tako sličnih nama, a ipak različitih, otkrili su naučnici.

Tolkinov svet

Na sastanku paleogenetičara 18. novembra u Kraljevskom društvu u Londonu prezentovani su dokazi o ukrštanju različitih vrsta praljudi, koje se dešavalo pre više od 30.000 godina, na području današnje Azije i Evrope.

Kako su genetičari zaključili, ukrštali su se naši direktni preci (homo sapijens), neandertalci, grupa praljudi poznata kao denisovci (nazvani prema pećini Denisova u Rusiji, u kojoj su pronađeni njihovi ostaci), ali i jedna dosad nepoznata vrsta, čije karakteristike, poreklo i sudbina su još potpuna misterija.

- Ovo sve više počinje da liči na svet poput onog u Tolkinovom „Gospodaru prstenova“, u kojem su postojale mnoge različite vrste hominida - kaže Mark Tomas, evolucioni genetičar sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je prisustvovao sastanku.
Pre samo nekoliko godina, evoluciona biologija, odnosno njen deo koji se bavi razvojem ljudske vrste, doživela je pravi procvat posle otkrivanja genoma neandertalaca i denisovaca. Ova otkrića su pokazala da su se ove grupe praljudi genetski mešale sa anatomski savremenim ljudima, i da su njihovi geni živi i zdravi u svima nama koji danas činimo ljudsku rasu.

Dešifrovanje DNK

Prema ovim, prvim otkrićima zasnovanim na dešifrovanju DNK naših rođaka, bilo je utvrđeno da svi ljudi čije je neposredno poreklo van Afrike imaju oko dva odsto neandertalskog genoma. Stanovnici Papue Nove Gvineje i australijski Aboridžini imaju oko četiri odsto DNK čiji su vlasnici bili drevni denisovci, nekad stanovnici Sibira. Nova, savremenija tehnologija sekvenciranja genoma, međutim, bacila je senku na ova ispitivanja. Dejvid Rajh, evolucioni genetičar s Harvarda, razvio je nov, daleko precizniji metod.

Precizniji metod

Na osnovu Rajhovog istraživanja, otkriveno je da su denisovci bili lutajuća i raširena populacija. Oni su se ukrštali i s direktnim precima savremenih ljudi i s neandertalcima, i to na prostorima današnje Kine i istočne Azije.

Pravo iznenađenje, međutim, Rajh je otkrio na kraju svog predavanja na sastanku. Naime, novi podaci otkrili su da su se denisovci dugo ukrštali sa još jednom, danas izumrlom, populacijom praljudi, koja je živela u Aziji pre više od 30.000 godina. Ova vrsta, pokazali su genetski podaci, nisu ni homo sapijensi ni neandertalci.
Naučnici sad traže identitet ove nove vrste praljudi.

- Iskreno, nemamo pojma o ovoj novoj vrsti. Znamo samo da su oni postojali - kaže Kris Stringer, paleoantropolog iz Londonskog nacionalnog muzeja istorije.
Stringerova pretpostavka je da bi ova vrsta praljudi mogla da bude povezana s homo hajdelbergensisom ili hajdelberškim čovekom, zajedničkim pretkom ljudi i neandertalaca, koji su živeli i u Africi i Evropi.

O genetskim vezama

- Svi ljudi čije je poreklo van Afrike imaju oko dva odsto neandertalskog genoma
- Stanovnici Papue Nove Gvineje i australijski Aboridžini imaju oko četiri odsto denisovskog genoma
- Nije još poznato koliko odsto genoma nepoznate vrste hominida ima u savremenim ljudima