Viseći vrtovi nisu bili u Vavilonu, već u Ninivi?

LONDON - Izgubljeno u prevodu.
Vavilonski viseći vrtovi bili su jedno od sedam svetskih čuda starog veka s terasama, svodovima, potocima, vodopadima i plutajućim biljkama koji su oduzimali dah svakom ko bi ih video. Iako se verovalo da su se nalazili u Vavilonu, dosad nisu otkriveni njihovi ostaci. Upravo zbog toga, dr Stefani Dejli sa Oksforda tvrdi da pažljivo proučavanje tekstova pokazuje da se takozvani Semiramidini vrtovi nisu nalazili u Vavilonu, već 560 kilometara severnije - u drevnoj Ninivi.

Pogrešan prevod

Stefani Dejli je do ovog otkrića došla proučavajući drevne tekstove pisane klinastim pismom koji se čuvaju u Britanskom muzeju.

Za viseće vrtove se verovalo da su sagrađeni oko 600. godine pre nove ere, ali su mnogi smatrali da su oni samo mit jer dosad nije bilo fizičkih dokaza koji bi potvrdili postojanje tog arhitektonskog čuda. Prema starim tekstovima, nastalim mnogo posle izgradnje vrtova, Nabukodonosor II ih je sagradio za svoju ženu Semiramidu.
Ipak, u savremenim tekstovima imperatora i njegove žene ne spominju se vrtovi.

Zbog toga je dr Dejli rešila da podrobnije prouči tekstove i otkrila je tekst u kojem se pominje asirski vladar Senaherib, koji je živeo vek pre Nabukodonosora, a osim njega pominju se palata u Ninivi i bašta opisana kao „čudo za sve ljude“.

Humka kao dokaz

Zahvaljujući tim podacima, proučavanju starih mapa i njihovim poređenjem s novim, ona je uspela da otkrije ostatke te palate i vrtova. A dokaz da je to mesto na kome je ova skoro mitska struktura bila sagrađena jeste humka prljavštine i blata.

Kao dokaz, ona navodi i reljef Ninive koji prikazuje viseće vrtove, ali i to što je u nekim starim spisima ovaj asirski grad nazivan Novim Vavilonom.