Kolaps se možda već dešava u nekom udaljenom delu svemira, ali mi za to ne bismo mogli da znamo još nekoliko milijardi godina

KOPENHAGEN - Svemir se možda već samouništava, a mi ništa ne možemo da uradimo!
Ovo je naučna istina koju je svetu otkrio Jens Krog, astrofizičar sa Univerziteta južne Danske, koji je pomoću matematičkih jednačina uspeo da dokaže mogućnost takozvane fazne tranzicije, procesa u kojem Higsovo polje iz jednog stanja prelazi u drugo. Ovaj prelazak, međutim, znači i uništenje svega što postoji (univerzuma), jer će novo Higsovo polje svim česticama koje postoje dati beskrajno veću masu, što će od svemira načiniti loptu skoro beskonačno velike gustine i toplote. O svemu ovome za Kurir govori autor ove teorije, danski naučnik Jens Krog.

Svi vodeći svetski mediji preneli su vašu teoriju.
- Moram da naglasim, pre svega, da teorija počiva na pretpostavci da nema drugih elementarnih čestica osim onih za koje znamo. Postoje mnoge indicije da ovo nije tačno, na primer, činjenica da univerzum izgleda sadrži priličnu količinu supstance zvane tamna materija, koja nije uključena u ovu analizu.

Kako tačno će univerzum doživeti kolaps (koliko brzo, koliko će to trajati)?
- Ako univerzum prođe kroz ovakvu faznu tranziciju, ona će početi negde (verovatno na nekoliko mesta u univerzumu) i raširiće se odatle. Biće potrebne milijarde godina da pokrije ceo vidljivi univerzum, a imajte na umu da niko ne zna koliki je on zaista.

Koliko velik bi bio ostatak univerzuma, posle fazne tranzicije?
- Mislim da to niko nije računao, ali jasno je da ni izbliza neće izgledati onako kako danas izgleda.

Prema vašim proračunima, kolika je verovatnoća da će se desiti njegov kolaps?
- Pod pretpostavkom da nema elementarnih čestica koje još nismo otkrili (mnogo ljudi smatra da ovo nije istina), onda će se fazna tranzicija dogoditi pre ili kasnije. Razumno je misliti, međutim, da će do tog momenta proći više od 10 ili 20 milijardi godina.

Kada bi ovaj kolaps mogao početi?
- Ovo bi već moglo da se dešava u nekom veoma udaljenom delu univerzuma, ali mi za to ne bismo mogli da znamo još nekoliko milijardi godina.

Ako je postojala jedna fazna tranzicija na samom početku onoga što zovemo univerzumom, i ako će se desiti još jedna, koja će označiti njegov kraj, mislite li da postoji mogućnost da je ovo repetitivni proces, tj. da postoji neka vrsta „pulsirajućeg univerzuma“, koji se širi i skuplja, recimo, svakih 25-30 milijardi godina?
- To je zaista moguće, ali ne postoji način da proverimo ovu vrstu hipoteze. Zato bih rekao da je reč o veoma smeloj spekulaciji.

Mislite li da bismo ikad mogli da ovladamo tehnologijom koja bi mogla da zaustavi proces fazne tranzicije (i spasimo univerzum)?
- Moje mišljenje je da fazne tranzicije ove vrste ne mogu biti zaustavljene ljudskom intervencijom. Ako bi se ovakva fazna tranzicija desila, ne bi postojao način da je zaustavimo.

Pojava mehura
NIJEDAN DEO SVEMIRA NIJE FAVORIT

Koliko bi tačno bili teži objekti u alternativnom Higsovom polju?
- Elementarne čestice bi, otprilike, imale masu od m*10 na 15, što znači milion milijardi puta.

Gde će se ovaj „Higsov mehur“ najverovatnije pojaviti, u kojem delu univerzuma?
- Po proračunima koje smo napravili, „mehur“ se može pojaviti na bilo kojem mestu u univerzumu, a ja mislim da nijedan deo svemira nije „favorit“.