Za boju kože zaslužna je promena u genu jedne osobe koja je živela između Bliskog istoka i Indije pre oko 10.000 godina, tvrde naučnici iz SAD

VAŠINGTON - Porodično stablo.
Svi belci iz Evrope potiču od jednog čoveka, koji je živeo pre oko 10.000 godina negde između Indije i Bliskog istoka, pokazalo je istraživanje američkih naučnika sa Medicinskog koledža Državnog univerziteta Pensilvanije. Istraživanje je sprovedeno na osnovu ranije studije kojom je otkriven ključni gen koji doprinosi svetlijem tonu kože Evropljana.

Gradivni element

U ranijim ispitivanjima vođa tima Kit Čeng otkrio je da samo jedna različita amino-kiselina u genu SLC24A5 doprinosi različitoj boji kože između ljudi iz Evrope i zapadne Afrike.

- Mutacija u SLC24A5 menja samo jedan gradivni element u proteinu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), čime doprinosi čak jednoj trećini uočljive razlike u boji kože ljudi - rekao je Čeng.
On je objasnio da je mutacija zahvaljujući kojoj Evropljani imaju svetliju kožu opstala najverovatnije zato što je ona na oblačnom severu omogućila bolje stvaranje vitamina D pomoću sunčevih zraka.

Rođačke veze

Studiji se priključio i profesor Viktor Kenfild kako bi zabeležili razliku u DNK širom planete. Naime, tim je proučavao mutaciju segmenata DNK koji se nalaze izuzetno blizu, na istom hromozomu, i uglavnom se zajedno prenose potomstvu. Otkrivena mutacija A111T pronađena je gotovo u svakoj ispitanoj osobi evropskog porekla. Ona je takođe otkrivena i među ljudima s Bliskog istoka i iz Indije, dok je u Africi skoro nema.
Ono što je iznenadilo naučnike jeste to da osobe koje nose A111T mutaciju dele genetski kod jednog pretka, što znači da su svi belci potomci jedne jedine osobe.

- Ova mutacija je posledica kombinacije dve mutacije karakteristične za stanovnike istočne Azije - Kineza, Korejaca i Japanaca. To pokazuje zajedničko poreklo njih i Evropljana. Ipak, preci i jednih i drugih su se geografski podelili pre oko 50.000 godina, mnogo pre mutacije zaslužne za svetlu kožu. Potrebno je još istraživati kako bi se otkrilo šta je dovelo do boje kože stanovnika istočne Azije - rekao je Čeng.

Ardipitekus ramidus
ČOVEKOV NAJSTARIJI PREDAK

Neobična lobanja primata koji je živeo pre 4,4 miliona godina, kog su naučnici nazvali ardipitekus ramidus, pokazuje da on ipak jeste povezan s modernim ljudima, tvrde naučnici. Lobanja koja je otkrivena 1994. u Etiopiji možda predstavlja jedini dokaz najranijeg zajedničkog pretka modernih ljudi homo sapijensa i ostalih primata. Do tog zaključka posle 20 godina istraživanja naučnici su došli zahvaljujući ispitivanju baze lobanje, koja je pokazala da je „ardi“ hodao uspravno. Novi rezultati omogućili su da „ardi“ preuzme titulu najstarijeg ljudskog pretka od „lusi“, jedinke australopitekus afarensisa, koja je živela milion godina kasnije.