Biljka Mimosa pudica prilagođava se okruženju i zna kad može da se skupi, tvrde naučnici s Univerziteta Australije

PERT - Revolucija.
Obično se izuzetna sposobnost pamćenja pripisuje slonovima, ali prema istraživanju naučnika s Univerziteta zapadne Australije, biljke, uprkos tome što nemaju mozak, mogu da uče i pamte određene detalje koji su im potrebni radi opstanka.

Ispitujući biljku latinskog naziva Mimosa pudica, tako što bi u različitim svetlosnim uslovima kapali vodu na biljku i pratili njene reakcije preko posebnog aparata, dobijeni su zapanjujući rezultati. Ova zanimljiva biljka, koja se radi zaštite od predatora skuplja pri dodiru, prestala je da se povlači čim je otkrila da joj kapi vode nisu štetne.

Mimoze su u stanju da prilagode svoje ponašanje saznanjima za svega nekoliko sekundi, mada je proces učenja brži uslovima s manje svetla.


- Izvanredno, ove biljke u stanju su da nekoliko nedelja pamte ono što su naučile, čak i nakon što bi se spoljašnji uslovi promenili - kažu istraživači.

Iako ne mogu da tvrde sa sigurnošću, naučnici misle da se ovo dešava zahvaljujući određenoj signalnoj mreži na bazi kalcijuma, koju ove biljke imaju u svojim ćelijama, što je u nekoj meri slično memorijskim procesima kod životinja.

Dr Monika Gaglijano iz Centra za evolucionu biologiju pri Univerzitetu, nedavno je objavila rad u kojem tvrdi da biljke imaju sposobnost da govore putem zvuka. Zanimljivo je to što ova nova otkrića govore u prilog tome da biljke imaju sposobnosti nalik entima, bićima iz „Gospodara prstenova“ koja liče na drveće.