Svega 15 miliona godina nakon Velikog praska zračenje svemira bilo je takvo da je temperatura bila kao tokom toplog letnjeg dana

VAŠINGTON - Stigli smo kasno.
Vanzemaljski život bujao je u univerzumu „samo“ nekoliko miliona godina nakon Velikog praska, pokazala su nova istraživanja naučnika s Harvarda. U skladu s novom teorijom, izgleda da su se ljudi pridružili živom svetu kasnije nego što smo isprva mislili.

Topli dan

Astrofizičar s Harvarda Ejbraham Leb veruje da su egzoplanete koje je grejala radijacija bile prepune živih bića svega 15 miliona godina nakon Velikog praska. Najraniji tragovi života na Zemlji datiraju od pre 3,8 milijardi godina, to jest oko 700 miliona godina posle nastanka naše planete. Prema novoj teoriji, ljudska bića su kasno pristigla u univerzum, u kome je već milijardama godina bujao život.

- Kad je univerzum bio svega 15 miliona godina star, mikrotalasno pozadinsko zračenje kosmosa bilo je takvo da je temperatura bila kao tokom toplog letnjeg dana na Zemlji - tvrdi Leb.

Ukoliko su u toj epohi postojale stenovite planete, onda je mikrotalasno pozadinsko zračenje kosmosa (CMB) moglo da održava površinu toplom iako se planeta nije nalazila u naseljivoj zoni oko svoje matične zvezde.

Grejanje

Mikrotalasno pozadinsko zračenje ispunjava univerzum u svakom smeru. U pitanju je posledica Velikog praska koja se već 14 milijardi godina širi univerzumom. U potrazi za životom van naše planete stručnjaci su se do sada koncentrisali na dvojnike Zemlje, to jest na planete koje se kreću u nastanjivoj zoni oko zvezda (takozvana „zona Zlatokose“). Smatralo se da je u tim regionima valjana udaljenost od zvezde za nastanak vode, što je preduslov za život.

- Prve planete bi grejala radijacija CMB, pa je moguće da su imale vodu na površini milionima godina iako se ne nalaze u adekvatnoj zoni u odnosu na matične zvezde - tvrdi Leb.

Mlečni put
LAKA PROVERA TEORIJE

Ejbraham Leb kaže da njegova teorija može da se proveri traženjem planeta u našoj galaksiji koje se kreću oko zvezda u kojima skoro da nema teških elemenata, jer bi one bile slične prvim planetama. Mogućnost života onda bismo mogli da ispitamo posmatranjem biološkog potpisa u atmosferi na planetama koje kruže oko zvezda s niskim nivoom metala na Mlečnom putu.

Šta je CMB?

- Mikrotalasno pozadinsko zračenje univerzuma (CMB) toplotna je radijacija nastala kao posledica Velikog praska koja se širi univerzumom već 15 milijardi godina
- CMB ispunjava univerzum u svim pravcima
- CMB je najstarija svetlost koju možemo da vidimo, i gledajući kroz nju najdalje vidimo kroz vreme i prostor
- Razlike u emisiji svetlosti od vremena kad je univerzum bio star svega 400.000 godina mogu značajno da pomognu naučnicima u razumevanju strukture i nastanka univerzuma