U Grčkoj su bili ubeđeni da jetra pumpa krv, a da srce kontroliše duh, dok su astronomi verovali da je naša planeta centar univerzuma

BEOGRAD - Lako je smejati im se.
Naučnici često greše. Iako vrednujemo njihovo mišljenje, citiramo poznate učene ljude, oslanjamo se na naučne pronalaske, činjenica je da su u istoriji naučnici često pravili greške, neretko ogromne i ponekad im je trebalo više vekova da se otarase određenih zabluda. Izdvojili smo desetak najvećih, udahnite duboko...

1. Jetra pumpa krv
Doktori stare Grčke, čuvene po lekarima pre dve hiljade godina, bili su ubeđeni da jetra pumpa krv kroz telo do organa, koji je koriste kao nekakvo gorivo. Za srce su misli da kontroliše vitalni duh, šta god to bilo.Tek je u 17. veku Englez Vilijem Harvi otkrio pravu funkciju srca.

2. Zemlja centar svemira
Antički astronom Ptolomej u drugom veku pre nove ere izneo je svoju geocentričnu viziju kosmosa koja je važila kao istinita sve do 1543. godine, kada je Nikola Kopernik napravio sebi problem s Katoličkom crkvom predstavivši heliocentrični model univerzuma.

3. Atom najmanja čestica
Mnogi fizičari u prošlosti smatrali su da je atom najmanja čestica koja postoji. Reč je o ideji koja vuče korene iz učenja filozofa (takozvanih atomista) iz drevne Grčke. Materija se sastoji od sitnih delova, a najsitniji se zovu atomi. Danas znamo da imamo elektrone, protone i neutrone, ali i kvarkove, Higsove bozone i muonske neutrine.

4. Teži predmeti brže padaju
Naizgled logično verovanje koje je Aristotel prvi zvanično pomenuo, a koje je opovrgnuto skoro dve hiljade godina kasnije kad je Galilej ispuštao tegove s kule u Pizi. Nešto kasnije Njutn je počeo da priča o sili koja deluje između objekata, o gravitacionom privlačenju Zemlje. Ajnštajn je dodatno zakomplikovao stvari, pričajući o gravitaciji kao o zakrivljenosti koju predmeti izazivaju u prostoru i vremenu.

5. DNK nije bitan
DNK je otkriven 1869, ali dugo potom smatrali su ga nebitnim, uvek u senci atraktivnijih proteinskih pandana. Tek nakon što su 1953. Votson i Krik objavili izuzetno bitno delo o strukturi DNK, biolozi su shvatili koliko je važan.

6. Element flogiston
Nikad niste čuli za flogiston? Ne marite, ionako ne postoji. Ali je 1667. Johan Joakim Bečer pretpostavio njegovo postojanje i dodao ga već postojećoj listi elemenata (vatra, voda, zemlja, vazduh, ponekad etar). Pretpostavljalo se da je flogiston sastavni deo vatre, to jest ono od čega je plamen napravljen i razlog zašto stvari gore.

7. Zemlja je stara 6.000 godina
Čitajući Bibliju, istraživači su proračunali da je Zemlja napravljena 4004. godine pre Hrista (otprilike pre podne, jer Bog voli sve da odradi pre ručka). Po sadašnjim procenama, na osnovu radioaktivnih ispitivanja, naša planeta je stara oko 4,5 milijardi godina.

8. Kiša prati plug
Nekad se mislilo da što se više zemlja obrađuje, to postaje sve plodnija. To verovanje bilo je ustanovljeno tokom naseljavanja delova Amerike i Australije, mislilo se da, iako zemlja deluje neplodno, ako je budu obrađivali, to će se promeniti, a kiša će pratiti plug.

9. Tajne alhemičara
Sad nam deluje smešno, ali ljudi su uložili mnogo truda da bi olovo pretvorili u zlato. Vekovi su prošli u traženju „kamena mudrosti“ koji će im pomoći u tome, a kad su videli da bi potraga mogla da potraje, počeli su da traže eliksir života, ali ni to nisu pronašli.

10. Bacili i hirurgija
Smešno ili tužno, ali lekari do kraja 19. veka nisu mnogo obraćali pažnju na to da li su im ruke čiste prilikom hirurških zahvata. Zbog toga je gangrena bila česta posledica operacija. Tek je Luiju Pasteru palo na pamet da možda postoje mikroorganizmi i da nije loša ideja da se pre operacije operu ruke.