Tim sa Stenforda otkrio da se snopom žute svetlosti blokiraju nervni impulsi kod pacova, pa veruju da to isto mogu da postignu i kod ljudi

VAŠINGTON - Neverovatna metoda.
Istraživački tim sa Stenforda predstavio je revolucionaran projekat kontrole osećaja bola snopom svetlosti kod miševa. Oni su otkrili da mogu da „pale“ i „gase“ receptore za bol. Postoje izvesne nade da bi slična tehnika mogla da se koristi i kod ljudi, što bi značilo da je olakšanje na vidiku za osobe koje pate od hroničnog bola. Takođe, nagoveštava se pomoć za ljude koji imaju problema sa autizmom, depresijom, bolestima zavisnosti, čak i Parkinsovom bolešću.

- Pacijenti bi mogli da dobiju mogućnost da po sopstvenom nahođenju stvore blokade bola - rekao je Majkl Kaplit, neurohirurg i naučnik pri kompaniji „Sirkit terapeutiks“, koja radi na ovom projektu.

Olakšanje

Tim sa Stenforda je dokumentovao prvi pokušaj u korišćenju genske terapije radi instaliranja molekula osetljivih na svetlost u nervne završetke na koži miševa. Životinje su zatim smeštene u male odaje s providnim podom napravljene od pleksiglasa. Kad bi ih naučnici izložili plavoj svetlosti, miševi su pokazivali znake i ponašanje karakteristično za osećaj bola, a zatim je otkriveno da se bol prekida izlaganjem žutom svetlu, napravljenom da blokira nervne impulse.

Proteini

U pitanju je još jedan napredak u polju optogenetike, u korišćenju proteina osetljivih na svetlost u kontroli aktivnosti neurona pojedinačno ili u grupama. Optogenetika se koristi u istraživanjima mehanizama normalnog rada mozga.