ŠTA NAS ČEKA ZA 100 GODINA: Budućnost čovečanstva iz ugla naučnika

Nobelovac Robert Šiler očekuje da će se značajno povećati rizici kako za pojedinca tako i za društvo u celini. On ističe da živimo u svetu ograničenih resursa dok broj ljudi željnih dobrog života samo raste. Sve je više opasnog strateškog oružja za masovno uništenje, a procvat novih informacionih tehnologija okrenuće tržište rada naglavačke.

On predviđa da će pojavom veštačke inteligencije biti započet dugi trend izjednačavanja globalnih kultura i da će svi ljudi imati sličan pogled na svet. Oni kojima veštačka inteligencija bude dostupna, razviće posebnu kosmopolitsku kulturu i postaće svojevrsna svetska elita, dok će milioni drugih živeti u jednom od brojnih geta.

Međutim, čak ni među elitom, globalizacija neće biti potpuna, već će i dalje postojati drevna nacionalna i tradicionalno etnička i verska rivalstva kao seme budućih ratova, piše Šiler. On predviđa da neće postojati nikakva centralna vlast koja će kontrolisati te procese.

Rot: Biranje finih gena za decu i prestanak serijske monogamije

Nobelovac Alvin Rot, ekonomista sa Stenforda smatra da će u budućnosti rasti materijalno bogatstvo i dugovečnost pa će penzionersko doba postajati sve duže.

Na poboljšanje života trebalo bi da utiču novi lekovi poput onih za poboljšanje pamćenja, kreativnosti i pažnje. Sve veće poznavanje fetalnog razvoja dovešće do toga da će roditelji moći da poboljšaju genetske sklopove svoje dece.

U zemljama u kojima će reproduktivne tehnologije biti dostupnije, razvijaće se turizam, baš kao što u Indiji i SAD sada postoje turisti koji dolaze zbog tretmana za plodnost.

Različite reproduktivne opcije sve više će se odvajati od polnih odnosa, a naročito od tradicionalnog heteroseksualnog braka. To će dovesti do porasta broja netradicionalnih brakova i različitih zajednica u kojima će ljudi podizati decu, kao što su jednoroditeljske porodice, istospolne porodice, ili poligamija.

Alternativne zajednice postaće sve više društveno i pravno prihvatljive. Rot naglašava da će porodica, bez obzira na njen oblik, ostati ključna jedinica proizvodnje, ali i potrošnje svih vrsta kućnih proizvoda i dobara.

Međutim, kako će s druge strane životni vek biti sve duži, sve će se manji deo života odnositi na podizanje dece. To može dovesti do češćih razvoda, ili do novih oblika poligamnih veza umesto serijske monogamije koju danas prati viska stopa razvoda.

Vajcman: Štitiće nas svemirski suncobran

Martin Vajcman, profesor na Harvardu, smatra da će najveći izazov čovečanstvu u idućih 100 godina doneti klimatske promene. On zagovara smišljeni geoinženjering kojim bi se poništili negativni rezultati dosadašnjeg čovekovog uticaja na klimu.

Postoji nekoliko mogućih oblika geoinženjeringa, ali, za sada samo jedan nudi brzo rešavanje problema povećanja temperature. To je stvaranje „svemirskog suncobrana“ ispaljivanjem reflektujućih čestica sumpor dioksida u stratosferu koje bi blokirale mali, ali značajan deo sunčevog zračenja.

Stvaranje „svemirskog suncobrana“ je sporna ideja. Gotovo nijedan ozbiljan posmatrač ga ne zagovara kao prvu liniju obrane protiv klimatskih promena. Ali, to je jedina mera koja može sniziti površinsku temperaturu planete u trenutku. Osim toga je i neverovatno jeftina.

Geo-projektovani suncobran ima i mnogo ograničenja. Neće ublažiti probleme povezane s abnormalno visokim koncentracijama ugljen dioksida, kao što je povećanje kiselosti okeana. Neizbežno ostaje i veliko uništavanje ekosistema okeana, uključujući i nestajanje koralnih grebena.

Čak i ako bi savršeno funkcionisao, to bi bilo samo privremeno rešenje. Sumpor dioksid aerosoli trajali bi samo oko godinu dana, tako da bi se proces morao kontinuirano obnavljati.

Slabost ovog rešenja je što se njim samo ublažavaju posledice, ali se ne otklanjaju uzroci klimatskih promena. Zato bi međunarodna zajednica morala da postavi jasna pravila kada i pod kojim uslovima bi se „suncobran“ mogao koristiti, zaključuje Vajcman.