Stanovnici severnoameričkog kontinenta su skoro pet milenijuma živeli na nekadašnjoj prevlaci, koja je sad pod vodom, pa su tek onda došli na Aljasku

VAŠINGTON - Rešena misterija.
Pre nego što su se pojavili na Aljasci i naselili ostatak Severne Amerike, rani starosedeoci severnoameričkog kontinenta živeli su pet milenijuma u oblasti Beringovog pojasa, koji je sad ispod vode, pokazala je nova studija.

Odvajanje

Ovo otkriće pruža odgovore na dugogodišnju misteriju o tome gde su ljudi prvi put kročili u Novi svet pošto su se, posle poslednjeg ledenog doba, odvojili od svojih azijskih rođaka pre 25.000 godina.
- Ova studija popunjava 10.000 godina u priči o naseljavanju Novog sveta - rekao je Skot Elijas iz odeljenja za geografiju Kraljevskog koledža Holovej u Londonu.

Insekti i fosili biljaka pronađeni u Beringovom moreuzu otkrili su da je stotine hiljada ljudi više od 5.000 godina nazivalo centralnu Beringiju svojim domom.
Ovu teoriju prvi put su predložili 1997. genetičari iz Latinske Amerike, a deceniju kasnije „obradio“ ju je i tim s Univerziteta Tartu u Estoniji, koji je proučavao mitohondrijsku DNK više od 600 američkih Indijanaca.

Mutacije u DNK pokazale su da je grupa direktnih predaka Indijanaca najverovatnije bila izolovana nekoliko stotina godina u oblasti Beringove prevlake.
Taj zemljouz sad je 50 do 60 metara pod vodom Beringovog mora, ali pre više hiljada godina taj pojas zemlje i okolne oblasti bili su prekriveni žbunastom tundrom, tipičnom za današnju arktičku Aljasku.

Pod vodom

- Verujemo da su ovi preci živeli u tundrama Beringove prevlake jer je to bio jedini region na Arktiku gde je raslo i drveće - patuljaste vrbe, breze i mahovina. Drvo im je bilo potrebno kako bi naložili vatru u tom ledenom delu sveta - rekao je Elijas.

Migracija
BLAGE TEMPERATURE

Mnogi arheolozi tvrde da su prvi ljudi migrirali u Novi svet pre 15.000 godina pošto su se glečeri povukli i otvorili put ka Severnoj Americi. Elijas i njegove kolege takođe su analizirali pojedine vrste buba koje žive u određenim temperaturnim zonama. Oni su došli do zaključka da su na vrhuncu poslednjeg ledenog doba pre 27.000 do 20.000 godina temperature bile relativno blage.