Leonid i Sergej Plekhanov, diplomci moskovskog Instituta za fiziku i tehnologiju, tvrde da su proveli godine proučavajući Tesline patente i dnevnike

Dva ruska fizičara prikupljaju sredstva za realizaciju ambicioznog projekta bežičnog prenosa električne energije prema planovima Nikole Tesle.

Solarne ploče i nešto izmenjen Teslin toranj, mogli bi da utole svetsku glad za energijom, kažu oni.

Leonid i Sergej Plekhanov, diplomci moskovskog Instituta za fiziku i tehnologiju, tvrde da su proveli godine proučavajući Tesline patente i dnevnike, i da je slavni pronalazač bio veoma blizu realizacije transkontinentalnog bežičnog prenosa energije.

Entuzijasti kažu da im je potrebno oko 800.000 dolara kako bi rekonstruisali čuveni toranj Vardenklif, koji je nekada napravio sam Tesla.

Braća prikupljaju novac preko IdieGogo kikstarter sajta, a kampanja traje do 25. jula.

Do sad je prikupljeno samo dva odsto potrebne sume.

Prema autorima projekta, sve energetske potrebe čovečanstva mogle bi da budu podmirene samo jednom instalacijom solarnog panela površine od 316 sa 316 kilometara (ukupno 100.000 kvadratnih kilometara površine), pozicioniranog negde u pustinji u blizini ekvatora.

Oni veruju da je jedini kamen spoticanja za takav projekat isporuka električne energije finalnim korisnicima, budući da gubitak energije direktno zavisi od udaljenosti prenosa.

Braća Plekhanov veruju da samo eksperimentalnom potvrdom teorije mogu ostvariti originalnu ideju.
Oni takođe kažu da je njihova "kreativna interpretacija" fizičkog modela koji je predložio Tesla, već potvrđena "bezbrojnim simulacijama na softveru Ansof HFSS".

Originalni Vardenklif toranj (poznatiji kao Teslin toranj) nalazi se oko 100 kilometara od Njujorka i nikada nije bio potpuno funkcionalan.

Leonid i Sergej kažu da bi izgradnja njihovog "Planetarnog transmitera energije" bila mnogo lakša od Teslinog, jer bi težio svega dve tone, u odnosu na 60 koliko je imao toranj našeg naučnika.

Ukoliko sve bude teklo po planu, prvi eksperimenti trebalo bi da se dogode na jesen ove godine.
Ipak, njihova ideja ima mnogo spornih elemenata.

Osim toga što proizvodnja solarnih panela mnogo šteti životnom okruženju, efikasnost takve proizvodnje energije je suviše niska.

Pored toga, proizvodnja panela površine 100.000 kvadratnih kilometara bila bi neverovatno skupa (kvadratni metar košta oko 200 dolara) i to bez uzimanja u obzir potrebne infrastrukture.

(Russia Today)