Višestrukim univerzumima proizilazi od ideje da je na početku postojao vakuum koji je kipteo od energije, nazvane tamna energija, energija vakuuma, inflacijsko polje

TORONTO - Naš univerzum bi mogao da bude samo jedan u moru beskonačnog broja drugih univerzuma, tvrde naučnici koji se nadaju da će im novi eksperimenti pomoći da dokažu teoriju multiverzuma.

Stručnjaci Perimeter instituta za teorijsku fiziku u Kanadi kažu da teorija o višestrukim univerzumima proizilazi od ideje da je na početku postojao vakuum koji je kipteo od energije, nazvane tamna energija, energija vakuuma, inflacijsko polje ili Higsovo polje.

"Kao voda u loncu, ova ključala energija je počela da isparava i tako su nastali mehurovi", objašnjavaju naučnici. Svaki mehur je u sebi sadržavao vakuum, čija je energija, iako niža, dovela do njegovog širenja. Pojedini mehurovi su se neizbežno sudarali, što je eventualno dovelo do nastanka sekundarnih mehurova, navode oni.

Svaki od tih mehurova bio je jedan univerzum. A naš univerzum samo je jedan mehur u penušavom moru bezbroj drugih mehurova, tj. univerzuma, ističu kanadski istraživači.

Teorija je nastala na temelju ideje o kosmičkoj inflaciji, koja podrazumeva da se univerzum ubrzano širio nakon Velikog praska. Iako široko prihvaćena, ova teorija o nastanku svemira nikada nije potvrđena, što naučnici veruju da sada mogu da učine.

"Pokušavamo da otkrijemo kakva bi mogla da budu proverljiva predviđanja te slike, kako bismo potom krenuli da ih tražimo", rekao je Metju Džonson sa Perimeter instituta, precizirajući da on i njegove kolege proučavaju retke slučajeve u kojima bi naš svemir mogao da se sudari sa nekim drugim.

"Pravimo simulaciju celog univerzuma. Počinjemo od muliverzuma sa dva mehura, sudaramo mehurove na kompjuteru da bi smo videli šta će se desiti, a zatim postavljamo virtuelnog posmatrača na razna mesta i pitamo se šta bi on mogao odatle da vidi", dodao je on.

Program je već došao do stepena u kojem se mogu isključiti pojedini modeli multiverzuma. Primera radi, kolizija dva univerzuma bi ostavila ono što Džonson naziva "diskom na nebu", okrugli trag u kosmičkom mikrovalnom pozadinskom zračenju.

Budući da traganje za takvim diskom dosad nije dalo nikakve rezultate, može se zaključiti da su pojedini modeli koji pretpostavljaju sudar univerzuma manje verovatni. Ovo je prvi put, napominju naučnici, da je iznet direktni kvantitativni niz predikcija koje se tiču uočljivih tragova kolizije univerzuma.