Najmisterioznija nebeska tela završavaju život pretvarajući se u svoju suprotnost i velikom eksplozijom „vraćaju“ svemiru svu materiju koju su ikad progutala

NJUJORK - Crne rupe završavaju svoj kosmički život postajući „bele rupe“, džinovske eksplozije koje „vraćaju“ u svemir svu materiju koje su crne rupe pre toga „pojele“, tvrde naučnici.

Ova teorija zasnovana je na spekulativnoj kvantnoj teoriji gravitacije, a očekuje se da okonča decenijsku raspravu o tome uništavaju li crne rupe informacije koje završe u njima (fizika sada tvrdi da uništavaju, ali istovremeno i da informacije ne mogu biti uništene).

Eksplozije

Prema novoj teoriji, crne rupe eksplodiraju odmah posle formiranja, ali ovo „odmah“ nekom posmatraču (poput nas) može trajati milijarde i milijarde godina, pošto gravitacija u crnim rupama „zgušnjava“ vreme.

Ako su autori ove teorije u pravu, male crne rupe koje su se formirale u samom početku univerzuma već su spremne da „pobele“ i megaeksplodiraju.

Naučnici smatraju čak da bi neke od eksplozija za koje se dosad mislilo da su supernove u stvari „bele rupe“ koje su ostaci (ili logičan nastavak) crnih rupa formiranih na početku univerzuma.

Ajnštajn

Ajnštajnova opšta teorija relativiteta predviđa da, kad umiruća zvezda doživljava kolaps pod sopstvenom masom, ona može doći do stadijuma kad je ovaj kolaps nezaustavljiv i kad ga nijedna poznata sila prirode ne može više zaustaviti. Ovo je formacija crne rupe: pojavljuje se sferna površina, poznata kao horizont događaja, okružujući zvezdu dok se ona i dalje urušava i štiteći je od očiju posmatrača, jer ništa, pa ni svetlost, ne može da izađe van horizonta događaja.

Pošto gusta materija „zakrivljuje“ prostor, „klasična“ opšta teorija relativiteta predviđa da će zvezda koja je unutar horizonta događaja nastaviti da se smanjuje sve dok ne dostigne nešto poznato kao „singularitet“, region u kojem je materija beskonačno gusta, a prostor beskonačno zakrivljen. U singularitetu postojeći zakoni fizike prestaju da važe.

Zaustavljanje

Mnogi fizičari, međutim, veruju da se u jednom stadijumu ovog procesa kolaps zaustavlja i onemogućava se svaki vid „beskonačnosti“.

Jedan od vodećih pristupa ovom problemu jeste onaj u kojem se pretpostavlja da je i kontinuum vreme-prostor sačinjen od malih, individualnih kružića, koji ne mogu više da se dele. Ovi „kružići“ bi bili toliko mali da bi svakom posmatraču kontinuum izgledao „ravno“ i neprekidno. U novom radu fizičari Karlo Roveli i Hal Hagard izračunali su da bi ovakva struktura kontinuuma u jednom momentu zaustavila kolaps crne rupe.

Umesto da dođe do „singulariteta“, zvezda koja se pretvorila u crnu rupu došla bi do stadijuma u kojem ne može više da se zgušnjava, pošto se „krugovi“ ne mogu sabiti u nešto manje. Sada bi oni vršili pritisak napolje (to fizičari nazivaju kvantni odboj), izazivajući eksploziju i pretvarajući crnu rupu u „belu rupu“.