Najozbiljnije pitanje je koje životinje bi trebalo vaskrsnuti, ali i na koja područja ih naseliti, kaže doktor Filip Sedon

VELINGTON - Nestanak životinjskih vrsta veliki je problem današnjice, a naučna zajednica strahuje da pospešivanje biodiverziteta neće biti moguće bez primene kontroverznih mera poput stvaranja „novih divljina“ i premeštanja životinja izvan tradicionalnih okruženja.

Tim zoologa sa Univerziteta u Otagou na Novom Zelandu objavio je istraživanje u prestižnom časopisu Sajens, u kome se ispituje uloga translokacije vrsta radi njihovog očuvanja.

Reč je o strategiji koja uključuje i premeštanje životinja kako bi se obnovile njihove populacije.

Novi ekološki uslovi

- Tradicionalni ciljevi poput samoodržive populacije divljači u okruženju netaknutom ljudskom rukom postaju sve nedostupniji - napisao je vođa tima dr Filip Sedon.

Prema njegovim rečima, naučna zajednica mora da počne da stvara „divljine“ pre nego da ih obnavlja. U pitanju je pristup koji uključuje ponovno formiranje ekoloških uslova, poput odnosa predator-plen, unutar okruženja koje životinje dele s ljudima. Posebno kontroverzna odlika tog pristupa je što se planira premeštanje vrsta izvan njihovih tradicionalnih staništa.

- Planira se puštanje egzotičnih vrsta poput džinovskih kornjača kako bi se pospešila ispaša i rastresivanje semena, koje je izgubljeno njihovim izumiranjem na ostrvima u Indijskom okeanu - rekao je Sedon.

Povezivanje s nasleđem

Očuvanje će uključivati i veštačku kolonizaciju.

- Premeštaće se neke od ptica, poput vrste kakapo, u okruženja bez tradicionalnih predatora. Takođe, biće pokušaja da se osnuje kolonija tasmanijskih đavola bez facijalnog kancera izvan Tasmanije. Još veći problem predstavlja mogućnost obnove pojedinih vrsta pomoću novih tehnologija. Ukoliko se to dogodi, pitanje je koje vrste bi trebalo vaskrsnuti i na koja područja ih naseliti - rekao je profesor Sedon.

Novozelandski naučnici zaključuju da projekat translokacije može da poveže ljude sa njihovim prirodnim nasleđem. Primenom tih metoda čovek će postati čuvar i staratelj kako divljih životinja, tako i njihovog okruženja.

Dileme naučnika

- izumiranje vrsta datira otkad postoji i život na Zemlji, a do sada nestale su mnoge životinjske vrste
- ponekad se to događa zbog prirodnih promena klime, zbog grabljivaca i biljnog pokrova, a u poslednje vreme glavni je krivac čovek
- projektom translokacije i naprednom tehnologijom mogle bi da se povrate neke izumrle vrste
- naučna zajednica tada bi se našla pred teškom dilemom - koje vrste oživeti i koja okruženja obnoviti
- premeštanje životinjskih vrsta izvan tradicionalnih ekoloških okvira može da poveća ponovo biodiverzitet