Granica „Oportjuniti“ bi trebalo da pređe samo jedan kilometar, a uskoro će ih preći 42,2 i time završiti prvu „maratonsku trku“ van naše planete

VAŠINGTON - Roveri „Oportjuniti“ i „Kjuriositi“ („Prilika“ i „Radoznalost“) već nekoliko godina voze se površinom Crvene planete i šalju neponovljive snimke na Zemlju. Manje vozilo „Oportjuniti“ postavilo je rekord i ponovo naučnicima dalo povod za slavlje, piše Dojče vele.

Marsovski rover „Oportjuniti“ nije napravljen za duge pruge. Trebalo je da pređe samo jedan kilometar na površini susedne planete - ali deset godina kasnije, približava se maratonskom rastojanju od 42,2 km. Stariji brat čuvenog „Kjuriositija“ tako je već oborio rekord iz 1973. godine.

Kad je počela misija rovera „Oportjuniti“, planirano je da on pređe tek jedan kilometar na površini Marsa. To je bilo 1. januara 2004. godine. Terenac NASA funkcioniše i danas, i prevalio je punih 40 kilometara.

Nezaustavljivi robot

„Oportjuniti“ je oborio rekord koji je pre više od četiri decenije postavio sovjetski rover „Lunohod 2“. „Hodač po Mesecu“ prešao je približno 39 kilometara na površini Zemljinog satelita. Doduše, on je to uradio za daleko kraće vreme - manje od pet meseci. Neočekivano dug životni vek „Oportujunitija“ znači da je ovaj rover prešao duži put nego bilo koje vozilo van planete Zemlje.

„Spirit“, blizanac „Oportjunitija“, prestao je da radi još 2010. „Oportjuniti“ će nastaviti svoj put - dokle god bude mogao. Još samo dva kilometra do dužine jedne maratonske trke, koja iznosi 42,2 km. Naučnici iz NASA su već nazvali mesto na kom će se robot naći - Dolina maratona.

Mlađi brat

Površinom Marsa se takođe kotrlja i „Kjuriositi“, i to od avgusta 2012. Slike ovog robota često dospevaju do javnosti. Rover uzima i ispituje uzorke stenja na tlu.

„Kjuriositi“ je februara izbušio rupu u podlozi duboku 6,4 centimetara i široku 1,6 centimetara, bušilicom pričvršćenom za jednu od njegovih ruku. Predstavnik NASA Džon Gransfeld to je nazvao „najvećim dostignućem od sletanja“.

Naučnici se nadaju da će ovakvim eksperimentima konačno dobiti pouzdane informacije o vodi koja se na Marsu nalazila u prošlosti. Sumpor, azot, fosfor i ugljenik - sve je to otkrio radoznali robot u Marsovskoj prašini.

- Našli smo okruženje koje je bilo nastanjivo - tumači geolog Džon Grocinger.

Rover „Kjuriositi“ se snabdeva energijom preko solarnih ćelija i baterija koje stvaraju energiju razlaganjem radioaktivnih elemenata. Ovo vozilo, teško oko 900 kilograma, nastavlja da se na svojih šest točkova kotrlja preko peska susedne planete.

„Kjuriositi“
PRVI ROĐENDAN

Krajem juna „Kjuriositi“ je takođe imao šta da proslavi - svoj prvi marsovski rođendan, posle 687 zemaljskih dana na toj planeti. Toliko traje godina na Marsu i toliko je planirano da traje i njegova misija. Ali i „Kjuriositi“ nastavlja svoj put - i možda će jednog dana oboriti rekord koji je postavio „Oportjuniti“.

O „Oportjunitiju“

- Rover „Oportjuniti“ lansiran je sa Zemlje 7. jula 2003. godine
- Sleteo je na Mars 25. januara 2004, tri nedelje posle blizanca „Spirita“
- Vozilo ima šest točkova
- Visok je 1,5 metara, širok 2,3, a dugačak 1,6
- Svaki točak ima svoj motor
- Najveća brzina mu je 5 cm u sekundi