Hemikalije koje nastaju u procesu vađenja nafte iz škriljaca su kancerogene i radioaktivne, a velike kompanije kriju informacije o tome

NJUJORK - Vađenje nafte iz uljnih škriljaca izuzetno je opasno po životnu sredinu i trebalo bi ga zaustaviti dok se ne utvrdi kakve sve opasnosti prerada škriljaca nosi sa sobom, pokazalo je istraživanje osmoro naučnika iz različitih zemalja sveta.

- Proučavali smo vađenje nafte iz škriljaca u Britanskoj Kolumbiji, gde se sve više eksploatišu ovi rudni materijali, i mogli smo da vidimo drastičan uticaj razvoja infrastrukture na ekosistem. Ipak, teško je pretpostaviti koliko će eksploatacija škriljaca uticati na životnu sredinu u narednih 30 godina, kada će vađenje nafte iz ovih rudnih materijala doživeti procvat - kaže Viorel Popesku, istraživač s Univerziteta u Bukureštu i jedan od naučnika čije je istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Ecology and the Environment.

Uticaj gasova

Istraživanje je pokazalo da nagomilani uticaj gasova nastalih u ovom procesu može biti veoma opasan po biljni i životinjski svet.
- Ako pomislite na pejzaž kao na slikarsko platno, u početku nekoliko platformi, puteva i cevovoda nastalih radi eksploatacije škriljaca deluje nebitno, jer platno još nije narušeno. Ali kako se ta infrastruktura povećava, sve je više oštećenja prirode i životni prostor postaje sve zagađeniji. U kom trenutku platno počinje da se raspada? I koje su ekološke posledice po osetljive i već ugrožene životinjske vrste? - pita se Viorel Popesku.

Zasad ne postoje pouzdane informacije o mogućim akcidentima na mestima eksploatacije, odlaganju otpadnih voda i jalovine, a autori istraživanja upozoravaju da i velike kompanije koje se bave ovim poslom kriju sve podatke o toksinima i opasnim hemikalijama, kao i njihovom skladištenju. Ovo posebno zabrinjava jer mnoge od tih hemikalija mogu biti kancerogene i radioaktivne.

Prvo o posledicama

- Nužno je da prvo razmislimo o posledicama, pa da tek onda povećamo nivo eksploatacije - kaže Morin Rajan, istraživač s Univerziteta u Vašingtonu.
Proizvodnja nafte iz škriljaca u SAD povećana je 700 odsto od 2007. godine, a o ovoj eksploataciji se sve više govori i u našoj zemlji. Kako su mediji već pisali, Srbija je jedna od najbogatijih kad je reč o rezervama uljnih škriljaca, a za eksploataciju su najbolji oni u Aleksincu.

ČINJENICE
Opasnosti

- Kontaminiraju se rezerve podzemnih i nadzemnih voda
- Stvara se velika količina štetnih gasova, među kojima su benzen i toluen
- Zagađuje se zemljište i ugrožavaju biljne i životinjske vrste
- Ne zna se šta se dešava s otpadnim vodama

O uljnim škriljcima

- Ugljovodonici iz škriljaca ili uljni škriljci su rudni materijali bogati naftom
- Za uljne škriljce se zna dugo, ali zbog jeftine nafte ranije nisu korišćeni
- U Srbiji ih ima u 24 basena
- Najviše ih ima na području Aleksinca, ali se nalaze i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, Zapadne Morave...
- O „aleksinačkoj nafti“ razmišljalo se još 1954, kad je postojala kompanija za istraživanje uljnih škriljaca, a ozbiljnija istraživanja rađena su i 1986. godine
- Na tri ležišta aleksinačkog basena nalazi se blizu dve milijarde tona uljnih škriljaca, od kojih bi se moglo dobiti 150 do 200 miliona tona sintetičke nafte