Džobsova ideja bila je da se u bežične rutere ugradi opcija za goste - posebna Wi-Fi mreža sigurnosno odvojena od kućne mreže i s svojim imenom, kako bi svi mogli da koriste internet
Ne propustite...Nisam Stiv, ali sam…MISTERIJA REŠENA: Stiv Džobs nije živ, evo ko je na fotografiji koja je uzdrmala net!
stiv-dzobs.jpg
Uslikan u RijuFOTOGRAFIJA KOJA JE UZDRMALA NET: Stiv Džobs je živ?!
stiv-dzobs.jpg
Učite od najboljihOvo su najinspirativniji citati Stiva Džobsa
stiv-dzobs.jpg

Eplov suosnivač i predsednik, Stiv Džobs, voleo je šetati ulicama Palo Alta u Kaliforniji. Nakon što je njegov ponos, iPhone, ugledao svetlo dana, uvek ga je nosio sa sobom u šetnju. Prvi iPhone, 2007. godine, imao je lošu i sporu vezu za prenos podataka, ali imao je i puno bržu opciju: Wi-Fi. Čak je imao i mogućnost da mu se na ekranu izlistaju sve dostupne bežične mreže koje su se nalazile u dometu.

Međutim, jednom mi je rekao, piše Walt Mossberg za Re/code, da postoji veliki problem s tehnologijom koji želi da popravi: većina Wi-Fi mreža koje bi iskočile na njegovom ekranu nisu mogle da se koriste jer su bile osigurane lozinkama.

Džobs je tada rekao kako razume potrebu za sigurnosti, ali bio je odlučan da učini internet mrežu besplatnom, sigurnom, i lako dostupnom u svim domovima i malim preduzećima. Rekao mi je i kako namerava u posao da uvede i neke druge kompanije, želeo je da osnovati konzorcijum kako bi to ostvario.

Njegova ideja bila je da se u bežične rutere ugradi opcija za goste - posebna Wi-Fi mreža sigurnosno odvojena od kućne mreže i s svojim imenom. Nadao se kako bi industrija tada ohrabrila ljude da podele svoju internet vezu s 'gostima', odnosno strancima. Tako bi korisnik smartfona mogao da se kreće od jedne Wi-Fi tačke do druge bez logovanje.

Korisnici te druge 'mreže za goste' ne bi imali nikakav pristup glavnoj mreži, kao ni računarima, printerima, ili bilo kakvim datotekama, a ipak mogli bi se povezati na Internet.

Takav konzorcijum nije nikada stvoren, ali Epl i drugi proizvođači bežičnih rutera proširili su opciju i omogućili na njima 'mrežu za goste'. Ipak, te 'gostinjske mreže' obični ljudi ne koriste. Pitao sam jednog velikog proizvođača rutera da proceni koliko je njihovih kupaca postavilo mrežu za goste, a on mi je odgovorio da je taj postotak kreće između 15 i 20%.

Ipak, iako stvar nikad nije zaživela, to ne znači da se kompanije i dalje ne moraju truditi. Mora postojati način da se to ostvari i da se ljudi bilo gde u svetu mogu besplatno povezati na Internet, a ne čekati da dođemo kući kako bi to uradili. Vrijeme je da velike kompanije počnu da rešavaju ovaj problem, kako bi deljenje Wi-Fi mreže postala stvarnost.

(Jutarnji list)