Homo sapijens je sa bliskom vrstom primata prilično dugo naseljavao Stari kontinent, što je dovelo do mešanja vrsta

LONDON - Neandertalci su delili teritoriju Evrope sa ljudima gotovo pet milenijuma pre nego što su izumrli pre 40 hiljada godina, a to je ostavilo dovoljno vremena za kulturnu razmenu i razmnožavanje između dve vrste.

Paleoontolozi znaju veoma mnogo o najbližim rođacima homo sapijensa - oni su bili veoma uspešna vrsta na Zemlji gotovo 300.000 godina, koja je živela u veoma urednim pećinama, pravili su nakit i generalno su bili daleko sofisticiraniji nego što bi se reklo na osnovu popularnog mišljenja o njima. Međutim, iako je bilo poznato da su ljudi i neandertalci koegzistirali na planeti, naučnici doskora nisu znali da su ljudi i neandertalci dugo delili prostranstva Starog kontinenta, već se verovalo da su ih ljudi istrebili čim su stigli u Evropu.

- Živeli su istovremeno u Evropi, ali su ih delila velika prostranstva - rekao je vođa tima naučnika, koji su objavili ta saznanja u časopisu Nejčer, dr Tom Hajem sa Univerziteta u Oksfordu.

Preklapanje vrsta

Naučnici su došli do tih otkrića koristeći naprednu tehnologiju kako bi analizirali oko 200 uzoraka kostiju, uglja i školjki sa 40 arheoloških nalazišta od Rusije do Španije. Na osnovu rezultata otkriveno da je između dve vrste bilo značajnog preklapanja od 2.600 do 5.400 godina. Smatra se da homo sapijensi vode poreklo iz Afrike, a da su u Evropu stigli pre 50.000 do 30.000 godina, i tu su pronašli neandertalce. Delili su prostor 25 do 250 generacija, i to je dovelo do toga da većina Evropljana danas ima od 1,5 do 2,1 odsto neandertalskog DNK.

Dominacija ljudi

Ljudi su smenili svoje rođake tokom tog perioda i preuzeli su ulogu dominantne vrste. Njihova prednost bila su daleko naprednija i sofisticiranija oruđa.
- Moderni ljudi imali su modernu tehnologiju. To možda nije bila velika prednost na početku, ali je u njihovu korist presudila dugoročno - rekao je dr Hajem, ističući da je proces smene trajao više hiljada godina.
Ipak je ostala izvesna zaostavština neandertalaca.
- Naravno, oni nisu potpuno izumrli jer mi imamo neke od njihovih gena - poručio je dr Hajem.
neadertalci.jpg
Kurir štampano 

ČINJENICE
NEANDERTALCI

- Ostaci neandertalaca otkriveni su prvi put 1856. u Nemačkoj
- Sa modernim ljudima dele 99,5-99,9 odsto DNK
- Izdvojili su se od hajdelberškog čoveka pre 500.000-300.000 godina, a nestali su pre 30.000

MODERNI LJUDI

- Homo sapijens potiče iz Afrike, od hajdelberškog čoveka
- Anatomski je nastao pre manje od 200.000 godina
- DNK dokazi pokazuju da se mešao s neandertalcima