Pogrešio Kataklizmične prognoze bivšeg potpredsednika SAD Ala Gora ipak se ne obistinjuju, pokazuju najnovija istraživanja

Govor bivšeg američkog potpredsednika Ala Gora iz 2007. bio je pun apokaliptičnih najava, pošto je rekao da se led na Severnom polu otapa tolikom brzinom da ga neće biti kroz sedam godina. Upravo tada Gor je dobio Nobelovu nagradu za mir zbog borbe za zaustavljanje klimatskih promena.

Danas su ova upozorenja daleko od toga da će se obistiniti, budući da se ledena površina na Arktiku već drugu godinu zaredom povećava, i sad je za 43-63 odsto veća u odnosu na 2012, u zavisnosti od načina merenja. U prevodu, Aljaska je pre dve godine bila gola voda, a danas je opet prekrivena ledom.

Sateliti snimili rast ledenog omotača

Najrasprostranjeniji način merenja ledenih površina, koji koristi Nacionalni centar za sneg i led (jedan od osnivača je i NASA), otkriva da je 25. avgusta ove godine na Arktiku 5,62 miliona kvadratnih kilometara bilo pod ledom. To je najviši nivo zabeležen još od 2006. godine i porastao je na zavidnih 43 odsto, nakon što je dodatnih 1,71 milion kvadratnih kilometara bio pokriven ledom.

Drugo istraživanje, koje koristi Danski meteorološki institut, pokazuje da je porast pokrivenosti površine okeana ledom još veći, pa je po ovom načinu merenja uočen skok sa 2,7 miliona na 4,4 miliona kvadratnih kilometara, ili 63 odsto.
al-gor.jpg
Kurir štampano 


Satelitski snimci nastali u okviru projekta kriosfere Univerziteta u Ilinoisu takođe otkrivaju porast površine pod ledom. Tako su najgušće koncentracije leda označene ljubičastom bojom, i u odnosu na 2006. godinu u velikom su porastu. Ključna stvar je da je sloj leda sve deblji, samim tim i otporniji na eventualno topljenje.

Pomoglo hladno leto

Profesor Endru Šeferd sa Univerziteta u Lidsu, stručnjak za satelitsko praćenje klime, rekao je da su ovo odlične vesti.
- Jasno je da su merenja leda na Arktiku pokazala znatan oporavak njegovog sloja u odnosu na prethodni period. Čini se da je hladno leto 2013. godine omogućilo da se led oporavi i ojača tokom potonje zime, uz pretpostavku da će se taj trend nastaviti i ubuduće. Ipak, naučnici upozoravaju da je scenario Arktika bez leda do 2050. godine i dalje moguć ukoliko ne smanjimo emisiju izduvnih gasova u atmosferu.
artik.jpg
Kurir štampano 

Višestruka korist
MEDVEDI NEĆE BITI UGROŽENI

Oporavak arktičkog leda deluje kao i vrlo dobra vest za polarne medvede, koji će moći da uvećaju svoju populaciju budući da im veća površina leda omogućava i lakši lov na foke.
Kad je 2012. izmeren najniži nivo leda u istoriji, broj polarnih medveda pao je na ispod hiljadu. Prognoze su govorile da će ih biti još manje, ali ispostavilo se da ih je danas više od hiljadu.